Osiguranje na odmoru

Osiguranici RZZO tokom privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć ukoliko se za to ukaže potreba.



Osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) tokom privremenog boravka u inostranstvu imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć ukoliko se za to ukaže potreba, a to pravo ostvaruju na osnovu potvrde o svom zdravstvenom osiguranju.

Portparol RZZO Sanja Mirosavljević kazala je da je neophodno da građani kada pođu na odmor ponesu potvrdu tog zavoda kako bi osigurali refundaciju troškova lečenja, ukoliko im to bude bilo potrebno.

"Da bi osiguranik dobio potvrdu, potrebno je da mu izabrani lekar izda potvrdu o zdravstvenom stanju, koju mu overava lekarska komisija matične filijale RZZO. Procedura dobijanja potvrde je besplatna", podsetila je Mirosavljević.

Ona je napomenula da hronični ili akutni pacijenti (postinfarktna stanja i slično) ne mogu dobiti takvu potvrdu, jer njihovo zdravstveno stanje zahteva često pružanje zdravstvenih usluga, ali spadaju u usluge dugoročnog lečenja, a ne trenutne ugroženosti života.

U zemljama sa kojima je potpisan međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju, osiguranik uz potvrdu ne plaća hitnu medicinsku pomoć, a u onima u kojima nije potpisan, usluga se plaća, ali se troškovi naknadno refundiraju od RZZO, ukoliko lekarska komisija utvrdi da se radilo o hitnom medicinskom stanju.

Sporazum o osiguranju je potpisan sa Makedonijom, Rumunijom, Madjarskom, Českom, Italijom, Francuskoj, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Crnom Gorom, BiH i Hrvatskom.

Strani državljani, kao i naši državljani koji žive i rade u inostranstvu, za vreme privremenog boravka u Srbiji, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć. Osiguranici zemalja sa kojima je sklopljen međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju, pravo na hitnu medicinsku zaštitu u Srbiji ostvaruju na osnovu potvrde svog zdravstvenog osiguranja.

Hitnu zdravstvenu zaštitu na osnovu isprave kojom dokazuju da su zdravstveno osigurani u svojoj državi, ostvaruju građani Slovačke, Poljske, Bugarske i Velike Britanije. Ukoliko osiguranici navedenih zemalja, kod sebe nemaju neophodnu potvrdu, postoji mogućnost da im se hitna pomoć pruži, a da se potvrda zahteva naknadno od njihovog matičnog osiguranja.

Stranim državljanima, koji su hronični ili akutni pacijenti ( na dijalizi, insulinu,...), potrebne su posebne potvrde da bi im se takve zdravstvene usluge bez plaćanja pružile u Srbiji, podsetila je Mirosavljević.

Izvor: bebac.com