Svakodnevno pamcenje i kako brze uciti i manje zaboravljati

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina) ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva. Psihologija proučava individualna i grupna ponašanja. Pod jedinstvenim imenom psihologija možemo naći mnoštvo povezanih disciplina poput: eksperimentalna psihologija, psihologija komunikacije, klinička psihologija, psihometrija, psihologija sporta i dr. Sama reč psihologija znači „studija duše“. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke. Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Psihologiju mnogi ljudi smatraju društvenom naukom, ali ona predstavlja mešavinu prirodnih i društvenih nauka. Za njeno razumevanje potrebno je znati kako funkcionišu pojedini organi u ljudskom telu, prvenstveno oni koji su vezeni za mozak i stvaranje i lučenje hormona. Deli se na:

- primenjene i
- eksperimentalne ili teoretske ogranke.

Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine:

- klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja,
- industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju,
- pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja.

Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od:

- dečije,
- obrazovne,
- socijalne,
- razvojne,
- fiziološke i
- komparativne psihologije.

Stvari koje proučavaju psiholozi pokrivaju širok spektar, počev od shvatanja prilikom procesa učenja, pamćenja, opažanja, inteligencije, motivacije, zaboravljanja, emocija, percepcije, karaktera, mentalnih poremećaja i studije razlika i uticaja okoline na formiranje karaktera i ličnosti. Psihologija istražuje samo ono što se može opažati i proveriti, a do saznanja dolazi sistemskim istraživanjima.

U ovom radu bavićemo se pojedinim gore navedenim procesima a reč je o pamćenju, učenju i zaboravljanju. Naime, ispravno i učinkovito korišćenje sposobnosti pamćenja jedan je od najvažnijih preduslova uspešnog odgovaranja na sve veće zahteve okoline u kojoj živimo. Stara poslovica kaže da čovek vredi onoliko koliko zna. U tom smislu, odnosno u kontekstu pamćenja, učenja i zaboravljanja rađena su brojna istraživanja a postoji i niz primera i vežbi jednom rečju rešenja čak i u vidu grafika koji se mogu koristiti i primeniti u cilju boljeg i kvalitetnijeg ostvarenja ovih veoma važnih procesa.

Dakle, predmet ovog rada u nastavku biće svakodnevno pamćenje i kako brže učiti i manje zaboravljati. Rad ima za cilj da objasni u potpunosti pomenute procese kao i da prikaže neke od mogućih rešenja u ovim oblastima. Rad će se bazirati uglavnom na teorijskom konceptu autora Predraga Zarevskog. U prvom delu rada govoriće se o pojmu svakodnevnog pamćenja. Drugi deo rada baviće se problematikom bržeg učenja uz mogućnost manjeg zaboravljanja. U radu će takođe biti izvršena komparacija ovih procesa i dat kritički osvrt autora rada kako na teorijski koncept Predraga Zarevskog tako i na procese pamćenja, učenja i zaobravljanja grupno ali i individualno posmatrano....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Svakodnevno pamćenje i kako brže učiti i manje zaboravljati 4
1.1 Svakodnevno pamćenje 4
1.2 Kako brže učiti i manje zaboravljati 8
2 Komparacija svakodnevnog pamćenja i kako brže učiti i manje zaboravljati 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15