Radomir Putnik

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Srpske vojskovođe nisu bile imune na tzv. srpske vladarske bolesti. Karađorđe je sam sebe, svojim bekstvom u Austriju ostavio bez vlasti. Knez Miloš kasnije je sam nastojao da za sebe zadrži položaj i eleminiše svakog suparnika. Ostale srpske starešine su se borile za teritorije kako bi proširili svoje nahje i u njima bili neograničeni gospodari. Ratna zatišja mnogi od njih su koristili za vođenje lagodnog života. Ustanci i ratovi koje je srpski narod vodio u svojoj prošlosti mnogo puta su podizali na oružje veliki broj ljudi. Na taj način oni su prerastali u masovne pokrete. Svakako je da je narod taj, koji nje na svojim plećima iznosio teret ratovanja i polagao život za otadbžinu. Boreći se sa neprijetaljem vidajući zadobijene rane i ginući Srbi su imali samo jedan cilj. Tokom prvog i drugog srpskog ustanka približili su se ostvarenju svog viševekovnog sna odnosno oslobođenju od viševekovnog turskog ropstva i ponovnom uspostavljanju samostalne države. Za vreme Prvog svetskog rata morau su čuvati teško obnovljenu državu. Ratovi su uvek u prvi plan izbacivali pojedince koji su tako postali predvodnici svoga naroda. Neki od njih su poput Karađorđa i kneza Miloša postajali vladari Srbije a drugi su nosili titule:
- buljubaša,
- knezova,
- vojvoda,
- komandanata,
- glavnih komandanata i
- popečitelja.
Međutim, da nije bilo naroda i njihovih vojskovođa svakako da ovi prvi ne bi ni stekli oreol vladara. Za razliku od vojvoda iz ustaničkih dana, koje je nužda naterala da se ostave svojih dotadašnjih poslova i stanu ispred naroda u svojim krajevima, vojskovođe iz Prvog svetskog rata bili su profesionalci koji su vojnička zvanja stekli u mirnodopskim uslovima, na Vojnoj akademiji u Beogradu i pojedinim srpskim zemljama. Njihova unapređenja su stizala sporo i mnogi su tek na kraju profesionalne karijere sticali najviše činove i položaje. Put od narednika do generala i vojvode, bio je težak i malom broju oficira je polazilo za rukom da dosegnu ta najviša vojna zvanja. Vreme je dakle bilo to, koje je diktiralo mesto takvih pojedinaca u vojničkoj hijerarhiji i koje je određivalo njihovo mesto u društvu.
Hrabrost, junaštvo, velike pobeda ali i greške naših vojskovođa se nikada ne smeju zaboraviti. Njihovim uspesima srpski narod mora zauvek da se ponosi, a na greškama učiti. Srpske vojskovođe su na svaki način, više ili manje pozitivno, obeležili svoje vreme. Njihove biografije nam pružaju mogućnost da sa druge strane zavirimo u taj veliki, sastavljen od niza manjih, mozaik i da malo drugačije razmislimo o tom vremenu. Sloga i nesloga Srba odnosno posledice srpskog jedinstva ili nejedinstva u pojedinim momentima naše istorije kao i to koliko su Srbi mnogo ili malo mogli da ostvare svoje ciljeve zavisilo je često od toga koliko su oni koji su ih vodili bili sposobni kao vojskovođe....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Radomir Putnik 4
1.1 Život Radomira Putnika 4
1.2 Radomir Putnika kao vojskovođa 7
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 25