Prometej kao kulturni junak

Okovani Prometej je prvi i jedini sačuvani deo trilogije o Prometeju. Radnja tragedije se zbiva između dva važna događaja: Hefestovog prikivanja Prometeja u stenu i Prometejeve potpune propasti. Prometej je razapet između ljudi (kojima je dao vatru i u tome je njegova tragička krivica) i bogova (prekršio je Zevsovu volju, pobunio se protiv vlasti i tiranije, i u tome je njegova herojska vrlina). Prometej je kažnjen time što je prikovan za stenu, a orao mu kljuca jetru. Očekuje ga i strašnija kazna jer ne želi otkriti Zevsovu tajnu koja bi trebala prouzročiti njegovu propast. Tema ove tragedije je okivanje Prometeja i nagoveštavanje njegove osvete Zevsu. Prometej je simbol večne portage za znanjem i večne pobune i otpora protiv tiranije. Eshil svojom tragedijom poručuje da pravda za kojom ljudi uvek teže nije sila koja postoji izvan ljudi i koja će odmah doći na njihov poziv. Ona je u samim ljudima koji je mogu stvoriti i povećavati strpljivim učenjem najviše vrline - mudre umetnosti.

U grčkoj mitologiji, Prometej je ukrao vatru, dao je čovečanstvu i biva kažnjen zbog svoje arogancije. To je ona arogancija sposobnosti, ono što vidimo među ljudima sa izuzetnim talentom u umetnosti, sportu, politici i nauci. Oni su najbolji i na ovaj način to dokazuju. Prometejska arogancija je uverenje da se mogu, po sopstvenom ovlašćenju, rešavati misterije koje zbunjuju velike umove sveta. Prometej se ne bi usudio da izazove konvencionalne mudrosti da čovečanstvo nije trebalo da ima vatru. Ovaj mit je jedan od kultnih primera da je stalno preispitivanje i menjanje poretka herojski čin koji dovodi do daljeg progresa. Bunt i hrabrost su neophodni element u habitusu svakog modernog čoveka, ne bi li se izborio za svoj stav, egzistenciju, izdvojio iz gomile i omogućio čovečanstvu dalji razvitak, što je možda i jedini razlog njegovog postojanja.

UVOD 3
1 Prometej kao kulturni junak 3
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9