Prokleta avlija ako metafora i alegorija života

Prokleta avlija u celini sugeriše jedan drukčiji, suštinskiji svet od onoga koji Andrić predano i skrupulozno opisuje. Svojim potresnim prikazom života u jednom kazamatu, Andrić, čini se, sugeriše ideju da je opšta ljudska situacija, ono što je bitno u psihološkom i društveno- istorijskom preseku ljudske vrste, najviše nalik na život u tamnici, u kojoj se svako oseća ugroženim, nesigurnim, okrivljenim i uspaničeno očekuje rasplet situacije u kojoj se našao.

Andrić je uspeo da nam tako živo prikaže Prokletu avliju da, čitajući njegov prikaz, duboko osetimo specifičan ambijent zatvora, zarazimo se osećanjem straha i uznemirimo zbog neizvesnosti koja caruje u zatvoru ( i životu) . A to i jeste cilj realističkog pripovedača: da nas uvuče u svoje pripovedanje do te mere da se i sami oset imo sudeonicima u njegovoj priči. Ako je prvi plan Proklete avlije pristupačan svakom čitaocu, pa i onom najjednostavnijem, drugi sloj je manje neposredan i njega će postati svestan samo onaj čitalac koji ume da sagledava stvari iza njihove pojavne strane.

UVOD 3
1 Prokleta avlija ako metafora i alegorija života 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7