Projekat izgradnje stambene zgrade

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Projekat izgradnje stambene zgrade je jedan složen i dug posao koji se radi sa velikom preciznošću. Svaki deo, svaka stavka mora biti definisana i mora se obratiti pažnja na svaki delić uslova izgradnje stambene zgrade.

Ovakav projekat je, istorijski gledano, usavršavan do detalja. Danas je ovo posebna struka koja se praktikuje kada god se planira izgradnja jednog objekta.
Strukture i sredstva upravljanja projektima jako su različite. Njihov izbor zavisi od područja, vrsti, veličini i kompleksnosti projekta. Projekt može obuhvaćati jednu ili nekoliko hiljada osoba. Iz toga proizlazi da struktura upravljanja projektima može odgovarati jednostavnoj listi zadataka, ali i kompleksnoj organizaciji preduzeća čija je svrha izvođenje projekta uz podršku projektnog programa.
Kad upravljanje projektima obuhvata više projekata koji se istovremeno izvode i koordiniraju govorimo o multiprojektmanagementu. Multiprojektmanagement čest je kod velikih građevinskih firmi kao i kod kapitalnih projekata izgradnje pa pretpostavlja poseban izazov za članove projektnog tima jer se kritični resursi moraju koordinisati i raspoređivati na više projekata.
Programmenagement razlikuje se od multiprojektmanagementa. Pod programom se u ovom slučaju podrazumeva skup pripadajućih projekata (npr. projekt s nekoliko podprojekata). Programmanagement je za razliku od multiprojektmanagementa vremenski ograničen (slično kao i projekt). Multiprojektmanagement može biti neograničeno korišćen kao vid preduzetnog upravljanja resursima.
U međuvremenu je veći broj izraza i iskustava upravljanja projektima standardizovan i etabliran. Osnove projektovanja organizacije predaju se u okviru većine studijskih programa u područjima građevine, ekonomije i informatike. Postoje 2 svetska udruženja koja su se upisala u anale projektovanja organizacije: američki Project Management Institute (PMI) i evropska IPMA International Project Management Association.
Njihove nacionalne članice omogućuju sertifikaciju na različitim nivoima. U Nemačkoj je to Deutsche Gesellschaft für Projektmanagement, a u Austriji P.M.A. Projekt Management Austria.
U ovom seminarskom radu ćemo dati jedan detaljan primer projekta izgradnje stambene zgrade, koji će pokriti sve aspekte projekta izgradnje stambene zgrade.

Projekat izgradnje stambene zgrade

Prvo se definiše tip objekta, znači šta želimo da gradimo.
Tip arhitektonskog objekta
Stambeni arhitektonski objekat, sa poslovnim funkcijama u prizemlju objekta.

Urbanisitčke karakteristike objekta
Objekat je tipa kolektivnog stanovanja, sa funkcijama opštegradskog linijskog centra u prizemlju.
Lokacija objekta: naselje

Urbanističko-arhitektonske karakteristike objekta
Stambeni objekat sa jednim ulazom.
Spratnost objekta: P+4+Pk.
Predviđene dimenzije u odnosu na regulacionu, odnosno gradjevinsku liniju.

Urbanitičko-arhitektonska ograničenja
Predvidjeno je projektovanje stambenog objekta sa sledećom dispozicijom:
U Planu detaljne regulacije definisane su regulacione linije na osnovu kojih je izvršena urbanistička regulacija.
Gradjevinske linije se poklapaju sa regulacionim linijama, tako da je moguće u gradjevinskom pogledu dispoziciju objekata izvršiti prema gradjevinskim i regulacionim linijama. Obzirom da se regulaciona i gradjevinska linija poklapaju, moguće je projektovanje objekta po osnovu obe linije.
Objekti se postavljaju na osnovu postojeće ili planirane regulacione linije, koja je istovremeno i gradjevinska linija.
Konačnim definisanjem gabarita moguća su odstupanja do maksimalno 10%.
Visina objekta je definisana brojem nadzemnih etaža. Obzirom da je visina objekta definisana brojem nadzemnih etaža, moguće je prilikom projektovanja odrediti visinu etaža po osnovu potreba i funkcionalnih zahteva prostora

Sadržaj stambene zgrade – zajedničke prostorije
Stambena zgrada sadrži sledeće zajedničke prostorije:
•Vertikalne komunikacije
•Horizontalne komunikacije
•Toplotne podstanice (toplotnu podstanicu)
•Ostavu pribora za čišćenje zgrade
•Uredjaj za povećanje pritiska vode (pumpe)
•Gasnu podstanicu
•Prostore ili prostorije za vodomere
•Prostor za glavni razvodni ormar (GRO)
•Prostor za poštanske sandučiće i sl.
•Prostorije i prostori koji nisu obavezni su:
•Stanarske ostave
•Ostave za bicikle i kolica
•Zajedničke lodje i terase se ne preporučuju
•Stanarske ostave za potrebe stanara nisu obavezne, a lociraju se van stana i grupišu se u najnižoj etaži ili na podestima, ali nikako u tavanu
•Prostorije za smeštaj pribora za čišćenje zgrade – ostava za spremačice je obavezna. Ove prostorije imaju najmanju površinu 2,0m2, a najmanju širinu 1,20m. U prostoriji treba predvideti jedno točeće mesto i slivnik u podu

Vertikalne komunikacije
Stepenišni prostor mora imati prirodno provetravanje i osvetljavanje preko prozora zenitalnim putem ili preko prodora na fasadi.
Zenitalno osvetljenje treba predvideti samo do P+4 sprata bez potkrovlja.
Minimalna svetla širina stepenišnog kraka iznosi 110cm, a minimalna svetla širina podesta 120cm, odnosno 140cm ako se sa podesta ulazi u stanove ili lift.
Svetla visina izmedju dva stepenišna kraka ne sme da bude manja od 220cm.
Veličina stepenika u okviru formule 2 visine+širina gazišta = 60 – 65cm, s tim što je min. širina gazišta stepenika 28cm, a max. visina 18cm.