Procesori - Informatika

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Procesor (u stvari kratak oblik za reč mikroprocesor, koji se često zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja središni sastavni deo PC računara. Ova vitalna komponenta je na neki način odgovorna za sve što radi PC računar. Procesor pored ostalog odredjuje, u najmanju ruku delimično, koji operativni sistemi će se upotrebiti, koji softverski paket može da radi na PC računaru, koliko mu je električne energije potrebno i koliko će sistem biti stabilan. Procesor takodje uglavnom odredjuje i koliko će ceo sistem da košta: što je procesor noviji i moćniji, mašina će biti skuplja.

Kada je madjar po rodjenju John von Neumann prvi predložio pamćenje niza instrukcija - to će reći programa - u istoj memoriji gde se nalaze i podaci, to je stvarno bila inovativna ideja. On je to napisao 1945. godine u svom "Prvom nacrtu izveštaja o EDVAC-u". U tom izveštaju, računar je bio organizovan u četiri glavne celine: centralna aritmetička jedinica, centralna upravljačka jedinica, memorija i ulazno/izlazni uredjaji. Danas, posle više od pola veka, gotovo svi procesori imaju "von Neumann-ovu" arhitekturu.

Principi

Principi kojima podležu svi računari su isti. U osnovi, oni svi uzimaju signale u obliku nula (0) i jedinica (1) (koji se zato zovu binarni signali), manipulišu njima saglasno nekom skupu ins¬¬truk¬cija i proizvode izlaze, opet u obliku nula i jedinica. Napon na liniji u trenutku kada se sig¬¬nal pošalje odredjuje da li je taj signal 0 ili 1. U sistemu koji radi na 3,3V, napon od 3,3V znači da je to 1, dok napon od 0V znači da je 0.

Procesor radi pomoću reagovanja na ulaz od više 0 i 1 na odredjene načine i vraćanja izlaza zas¬-novanog na odluci. Sama odluka se dešava u elektronskim sklopovima koji se zovu lo¬gič¬ka kola (od kojih svako zahteva najmanje jedan tranzistor), čiji su ulazi i izlazi različito ure¬dje¬ni pomoću različitih operacija. Činjenica da današnji procesori sadrže milione tranzistora uka¬zu¬je na to koliko je složen takav logički sistem. Logička kola u procesoru rade zajedno na stva¬ranju odluka koristeći Bulovu logiku, koja se zasniva na algebarskom sistemu koji je os¬no¬vao George Boole. Glavni Boole-ovi operatori su I, ILI, NE i NI (ne-I); moguće su i nji¬ho¬ve mnogobrojne kombinacije. Izlaz I kola je 1 samo ako su oba njegova ulaza 1. ILI kolo na iz¬lazu daje 1 ako je bar jedan od njegovih ulaza 1. NE kolo ima samo jedan ulaz i daje nje¬go¬vu suprotnu vrednost na izlazu, odnosno 1 ako je na ulazu bila 0 i obrnuto. NI kola su veoma po¬pularna, jer koriste samo dva tranzistora umesto tri kao u I kolu, a ipak imaju isto toliko funk¬cionalnosti. Pored toga, procesor koristi kola u kombinaciji da bi izvršavao aritmetičke funk¬cije; on ih takodje koristi da pobudi smeštanje podataka u memoriji...


rad je na 13 str