Prvobitna ideja o ljudskim pravima i slobodama

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Није свако право људско право.
Пре свега, постоји појам објективног права, тј. скупа правила по којима се људи имају владати, створеног од надлежног законодавца и подупртог ауторитетом државе или међународне заједнице и санкцијама због кршења права које држава и међународне организације могу наметати. За објективно право у неким језицима постоји посебни израз (енгл. law), којим се оно одваја од субјективних права која имају субјекти права, физичка и правна лица.
У нашем језику ово разликовање не постоји, као на пример ни у немачком и француском: у оба случаја се говори о праву.
Субјективна права почивају на норми објективног права која има та права даје и зајамчује. Устав и закони једне државе успостављају за врло широко круг људи, све пунолетне држављане, нека права. Међутим, у другог држави, чије је законодавство друкчије таквих права може и не бити. Друга субјективна права стичу се испуњавањем услова које право сваке државе прописује. Субјективна права стечена под условима које прописује правни поредак могу се сврстати на разне начине али им је једно заједничко: она потичу од државе, од њеног уставодавца и законодавца, било да је демократски или недемократиски и зависе од њене воље.
Свођење свих човекових права на она која му подари држава не задовољава неке основне моралне обзире и пориче основне људске квалитете. Она је у нескладу са људском слободом и једнакошћу. Зато се међу субјективним правима издвајају она права која се не дугују држави и њеној вољи, већ их људско биће има самим тим што је људско биће, дакле независно од државе и без државе. Ова права називају се људским правима. Поред израза људска прва у нашој терминологији постоји и синтагма права човека. Њоме се означава исти појам али се све више даје предност изразу људска права због утиска да он мање подразумева да су то права која у првом реду припадају мушкарцима.
Највећи број људских права усмерен је искључиво према држави: њима се ограничава или се од ње тражи конкретно деловање. Најтипичнији примери захтева да се држава уздржава и не меша, јесу слободе као што су на пример слобода изражавања, кретања и окупљања. Држава не сме да чини нипта што би спутавало људе да користе ове слободе...

С А Д Р Ж А Ј:

УВОД 3

1 ПРВОБИТНА ИДЕЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА 5

1.1 Развој идеје о људским правима и слободама 5
1.2 Развој теоријских схватања о људским правима и слободама 8
1.2.1 Позитивизам 8
1.2.2 Природно право (натурализам) 9
1.2.3 Утилитаристичка схватања 10
1.2.4 Марксистичке теорије 11
1.3 Генерације људских права и слобода 12

2 Развој правних докумената о људским правима и слободама 15
2.1 Америчка Декларација независности из 1776. године 17
2.2 Француска декларација о правима човека и грађанина из 1789. године 19
2.3 Универзална Декларација о људским правима из 1948. године 22

3 Људска права и слободе данас 25
ЗАКЉУЧАК 29
ЛИТЕРАТУРА 31