Privatizacija u poljoprivredi u Srbiji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Nakon jedanaest godina "reformi" Srbija se danas praktično nalazi na početku tranzicije u demokratsko društvo i tržišnu ekonomiju. Za razliku od situacije s kraja osamdesetih, kreatori ekonomske politike u Srbiji danas pred sobom imaju iskustva zemalja u tranziciji i mogućnost da izaberu one koncepte tranzicije koji su pokazali rezultate. Uz dužno uvažavanje nosiocima ekonomske politike koji sprovode segmente tranzicije kao što su stabilizaciona monetarna politika, fiskalna relaksacija i harmonizacija, deregulacija i reregulacija, privatizacija ipak predstavlja osnovnu polugu tranzicije i istovremeno ključni kamen spoticanja u realizaciji reformi u zemljama centralne i istočne Evrope.

Privatizacija je lakmus koji jasno pokazuje čvrstinu opredeljenja vlade da sprovede sveobuhvatne reforme, prevashodno zbog posledica koje izaziva u pogledu promena socijalnog statusa i što je možda još važnije, kulturnog obrasca i načina razmišljanja populacije. Istorija privatizacije u Srbiji, koja je možda najočitija potvrda ove teze, praktično je istorija primene različitih modela besplatne distribucije kapitala zaposlenima, penzionerima i građanima. Međutim, ukupni efekti privatizacije u Srbiji do demokratskih promena su minimalni, pre svega usled odsustva jasne volje tadašnje političke elite na vlasti da se dosledno sprovedu reforme i tranzicija ka tržišnoj ekonomiji....

Kada su u pitanju zemlje bivšeg socijalističkog režima, priča o privatizzaciji, tranziciji i reformama uopšte u njima je prisutna već više od deceniju i po. Ona se desila ne zato što je neko u tim zemljama doneo odluku da mu se sviđa privatizacija, da mu se sviđa tranzicija, nego zato što je to bila nužnost zbog raznih istorijskih, političkih, ekonomskih, socijalnih okolnosti, koje su se desile na kraju jedne epohe. Upitan šta je najbolji program promena za Istočnu Evropu nobelovac Milton Fridman je, 1991. godine odgovorio da se taj program može sažeti u tri reči: privatizacija, privatizacija, privatizacija.

U Srbiji je usvajanjem federalnog Zakona o društvenom kapitalu iz 1989. godine, prihvaćena neminovnost napuštanja tzv. – dogovorne – i izgradnja tržišne ekonomije. A onda su se zakoni menjali, navodno nabolje, ali velike najave temeljne rekonstrukcije domaće ekonomije i organizaciono – tehnološkog restruktuiranja u pravcu zdrave i efikasnije tržišne privrede nikada nisu ostvarene. Pitanje privatizacije je bilo suviše ideologizovano i ispolitizovano. Posle niza neuspelih pokušaja, nakon političkih promena 2000. godine, opet smo se našli na početku ovog veoma važnog procesa...

SADRŽAJ:

Uvodna razmatranja 2
I POGLAVLJE 4
1 Tranzicija 4
1.1 Pojam tranzicije - transformacije 4
1.2 Osnove tranzicije Srbije 6
2 Privatizacija 11
2.1 Pojam privatizacije 11
2.2 Ciljevi i modeli privatizacije 11
2.2.1 Modeli privatizacije 13
2.3 Zakon o privatizaciji 15
2.3.1 Ciljevi Zakona 15
2.3.2 Načela na kojima se zasniva Zakon 15
2.3.3 Osnovna zakonska rešenja 17
2.4 Brzina privatizacije 18
2.5 Glavni akteri privatizacije 19
2.6 Efikasnost privatizacije 19
2.7 Rezultati privatizacije 19