Pristupi pojavi nasilja nad decom

Kada su u pitanju odnosi prema deci na ovim prostorima izvore nam pruzaju predanja, narodna knjizevnost i kasnije antropoloske i etnografske studije.Prvi specificni vidovi nasilja nad decom zabelezeni su kao osiona ponasanja turskih osvajaca (ubistva dece, danak u krvi, silovanja i sl.)
Poznata studija Vere Erlih o promenama u porodici pocetkom XX veka sadrzi prva sistematska zapazanja o odnosima prema zenama i deci i pojavi nasilja.Ona ukazuje da medju juznoslovenskim narodima nigde nema negativnog stava prema fizickom kaznjavanju, koje je narocito rasprostranjeno medju Srbima gde je istovremeno i najprisutnija dinarska, ratnicka tradicija.
Vaspitne mere u tradicionalnoj kulturi sracunate su da dete postane pouzdan socijalizovan clan zajednice, a prevlast kaznjavanja ukazuje da se dete shvata pre kao rdjavo, sebicno, nepouzdano i nedrustveno nego kao dobro i socijalno bice.U srpskoj patrijahalnoj kulturi sinonim za vaspitanje je kaznjavanje.Rasirena su shvatanja da bez batina od deteta „nikada nece postati dobar covek“, kao i da blagost u vaspitanju i mazenje samo „kvare decu“.
Pocetkom XX veka i formiranjem gradjanskog drustva u Srbiji i kasnije Kraljevini Jugoslaviji trendovi evropskih zemalja slede se sa nesto zakasnjenja, ali se zlostavljanje i zanemarivanje dece ne prepoznaje kao poseban problem.Radije se govori o sirotoj ili nejakoj deci „koja stradaju bez svoje krivice“, usled siromastva ili nemorala roditelja.Aktivnosti gradjanskih i religioznih dobrovoljnih udruzenja usmeravale su se na pomoc siromasnoj radnickoj deci u :hrani, odelu i vaspitanju“ i zdravstvenu edukaciju majki za pravilno staranje o odojcadi.
Sve do sredine osamdesetih godina interesovanje strucne i sire javnosti usmereno je na pojedine socijalnopravne i krivicnopravne aspekte zlostavljanja i zanemarivanja dece, jer postojeca zakonodavstva i ustanovljene socijalne sluzbe ne razvijaju definicije koje na direktan nacin ukazuju na ovu pojavu.tek pojava zenskih nevladinih organizacija u Srbiji devedesetih godina izaziva intenzivniju (cesto negativnu) reakciju strucne i sire javnosti na probleme nasilja u porodici, pre svega muskog nasilja nad zenama i incesta.
Zlostavljanje i zanemarivanje dece oblikuje se kao poseban i zapazen socijalni problem poslednjih nekoliko godina, organizovanjem edukacije, strucnih skupova i istrazivanja koja uvazavaju multidisciplinarni pristup radi sagledavanja obima pojave, potrebe zlostavljane i zanemarene dece i njihovih porodica, zatim i potrebe strucnjaka razlicitih sluzbi za edukacijom u ovoj oblasti i modeliranje i nalazenje efikasnih pristupa institucija, sluzbi i zajednica u prevenciji i zastiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. 1

------------------------------------------------
1 Zegarac,N.: „Deca koja cekaju“, Centar za prava deteta, Beograd 2004.,str.11-13.