Poslovna etika

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Etika se definiše kao nauka o moralu. Ona predstavlja deo filozofije koji proučava i procenjuje vrednosti, u smislu šta je dobro, a šta loše; šta treba, a šta ne treba raditi; kao i deo filozofije koji proučava poreklo i načela moralnosti.
Termin ”etika” je grčkog porekla (ethos - običaj) i potiče od dva prvobitno srodna termina, koja su se već u Aristotelovo vreme razlikovala po svom značenju. Jedan termin je prvenstveno označavao naviku, naviknute, spoljašnje, uobičajene radnje, dok se drugi odnosio na unutrašnja, voljna, duševna svojstva i navike.
Etika je širi pojam od morala jer etika predstavlja filozofsko i teoretsko shvatanje morala, dok je moral konkretni oblik ljudske slobode normiran pravilima ponašanja među ljudima.
Moral možemo definisati kao skup pisanih i nepisanih pravila o ponašanju ljudi, koji se temelje na etičkim normama. Pod pojmom morala u najširem smislu podrazumeva se shvatanje i ponašanje ljudi prema društvenoj zajednici, prema drugim ljudima i prema samom sebi, koji, kao društveno - istorijska kategorija, ima klasni karakter, menja se, razvija i usavršava u zavisnosti od društvenog uređenja i njegovih promena i razvoja.
Poslovna etika predstavlja deo opšte etike. Poslovna etika nije nekakva posebna etika koja sputava biznis na način na koji se to ne događa drugim ljudskim i društvenim pregnućima. Niti dozvoljava biznisu da radi ono što nije dopušteno na drugim područjima života. Ona može samo u okviru etike da se shvati kako treba.
Poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća. To nije poseban moralni standard, već studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Poslovna etika predstavlja primenu poslovnih načela etike na poslovno ponašanje, i često se poistovećuje sa ljudskim i poslovnim dostojanstvom zaposlenih, visokim stepenom ličnog i opšteg poslovnog morala, koji traži visoka produktivnost, profitabilnost i efektivnost poslovanja.
Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Ova pravila moraju da budu konzistentna sa opštim društvenim stavovima i sistemom vrednosti. Međusobni odnos organizacija i društva u celini utiče na formiranje i oblikovanje opštih moralnih standarda koji važe, kako za organizacije, tako i za njihovo društveno okruženje.
Iako postoji veliki broj različitih moralnih aspekata poslovanja, poslovna etika, uopšte, može se podeliti u tri osnovne oblasti odlučivanja:

■ izbori u okviru zakonskih propisa - kakvi oni treba da budu i da li ih poštovati ili ne
■ izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona - oni se tiču konkretnih i apstraktnih načina na koje jedna ličnost tretira druge i uključuju i izbegavanje nanošenja povrede i svojevoljnu nadoknadu za učinjenu štetu
■ izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu - stepen do kojeg sopstvena dobrobit pojedinca ima prednost nad interesima kompanije ili drugih ljudi unutar i van kompanije.

DEFINISANJE POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika kao pokret

Etika je oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti išta različit od razgovora o etici na ma kojem drugom području ljudskog pregnuća. No, ono što na šta možemo da se pozovemo kao na pokret poslovne etike jeste relativno skorašnjeg datuma. U doba pre 1960. sigurno jeste bilo razgovora o etici u biznisu, na primer, o pravu radnika na pravičnu zaradu i dolične uslove zaposlenja, istini u oglašavanju, poštenju u trgovačkim poslovima. U Sjedinjenim Državama, šezdesete su donele pokretanje društvenih pitanja u biznisu. Iste godine videle su pojavu kontrakulture, porast problema sredine, zagađenja, nuklearnog i toksičnog otpada. Uza sva ova zbivanja rastao je i konsumerizam, uz sve veću snagu potrošačkog pokreta. Biznis se našao na udaru zbog nedostatka društvene svesti i zbog oštećivanja društvene zajednice na bezbroj načina. Poslovne škole odgovorile su uvođenjem kurseva za društvena pitanja, na kojima se razgovaralo o optužbama protiv biznisa, i mogućim odgovorima i lekovima. Poslovni svet je prvobitno reagovao defanzivno, a potom krenuo da sprovodi promene nužne da odbije napade.
Sedamdesete su videle uspon pokreta za etiku biznisa. Sam termin poslovna etika oblikovan je prema izrazu medicinska etika. Mit o amoralnom biznisu bio je još jak, i mnogi su sam pojam poslovne etike smatrali za terminološku protivrečnost. Mediji su skrenuli pažnju na predmet, i pojedinačne kompanije preduzele su probne korake u smeru uvođenja korporacijskih etičkih kodeksa, osnivanja unutrašnjih etičkih programa, povećavanje osetljivosti na optužbe za neetičko ponašanje.
Do osamdesetih, aktivnost na polju poslovne etike bila je postala već dovoljno značajna da bi se nazvala pokretom.
Pokret za poslovnu etiku je socijalna pojava koja ima svoj akademski, poslovni, društveni i državni vid. Kao socijalna pojava nije za zanemarivanje. Da li je pokret učinio biznis etičnijim? Da li je biznis u sebe uneo pokret i usmerio ga vlastitim ciljevima? Da li obuka iz poslovne etike uči i motiviše zaposleni da budu etični u vrednovanju delatnosti za firme za koju rade, ili ih prosto podstiče da se uzdrže od krađe ili da na drugi način deluju protivno interesima firme? Da li je pokret doveo do usvajanja spoljnih ukrasnih znakova etičnosti, uz male ili nikakve promene u korporacijskoj delatnosti?
Ovo su presudna pitanja na koja dosad nisu dobijeni jasni i konačni odgovori. Pa ipak, pokret je učinio da postane mogućno i poštovanja vredno javno pokretati ova pitanja, i o njima raspravljati ozbiljno i u poslovnom svetu i izvan njega. Već je to po sebi dobitak u odnosu na uslove koji su postojali pre pojave pokreta.

Poslovna etika kao deo etike

Posebna etika je vrsta etike. Posebna etika obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja. To se odnosi na poslovnu etiku, medicinsku etiku, etiku slobodnih profesija itd. Poslovna etika očito se bavi biznisom.
Potreba za određenjem poslovne etike nametnula se njenim nastankom. I to pored brojnih neslaganja i suprotstavljenih mišljenja o tome da li je treba zasnivati kao posebnu naučnu disciplinu ili je samo treba posmatrati kao pokret, kao praktičnu delatnost vezanu za poslovanje; i pored razilaženja oko toga da li su bitnije praktične poslovne funkcije i etički ideali ili kombinacija oba ova stava; i pored razlika između menadžera koji pokazuju otvoreno neslaganje prema mogućoj vezi morala i poslovne prakse i onih koji su pobornici moralnosti u poslovanju; i pored toga što se jedni zalažu za poštovanje vrednosti u biznisu i onih koji to negiraju. Međutim, poslovna etika je nužna i potrebna kako bi se razumela priroda etičkog donošenja odluka.
U literaturi se ne može naći veliki broj određenja poslovne etike. Laura Neš (Laura Nash) polazi od visokih ličnih standarda ponašanja kao osnovnih vrednosti kompanija koji, opet, imaju istu ekonomsku vrednost kao i dobra volja. Takvom stavu se suprotstavlja Alber Kar (Albert Karr), koji etiku poslovanja vidi ne kao društvenu etiku, nego kao etiku igre, ili teoriju igre, jer smatra da je poslovanje igra u kojoj postoje određeni standardi i pravila koji se moraju poštovati. Kar se zalaže za poštovanje zakona, ali i za sopstvenu strategiju poslovanja, koja se temelji samo na ostvarivanju profita i na negiranju tradicije i morala. Međutim, za razliku od stavova Alberta Kara i njegove teze da je ’’blefiranje’’ u poslu opravdano, Laura Neš raspravlja o izborima u okviru zakona, u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja koja nisu zakonom obuhvaćena i o izborima koji podrazumevaju davanje prednosti ličnom interesu. To su, inače, tri osnovne oblasti poslovne etike sa kojima se svi učesnici u poslovnom procesu neminovno susreću, pa u skladu sa takvim polaznim stanovištem i tvrdnjom da je erozija poverenja ključni faktor današnjih organizacija, Laura Neš predlaže kao rešenje ’’sporazumnu poslovnu etiku’’. Naime, sporazumna poslovna etika podrazumeva da korporacijski interes treba podrediti stvaranju vrednosti i smislu pružanja usluga drugima.
Za razliku od Laure Neš, etičari Karmišel i Dramond poslovnu etiku poistovećuju sa etikom ličnosti, jer etika ličnosti predstavlja osnovna temeljna pravila po kojima ta ličnost deluje. Ričard T. De Džordž poslovnu etiku razmatra kroz odnos etike i biznisa. On smatra da poslovna etika nikoga ne može da učini moralnim, jer su svi već moralna bića koja razlikuju ispravno od pogrešnog i koja teže da budu još moralnija. U tom smislu, poslovna etika ne može promeniti poslovnu praksu ukoliko oni kojima je takva promena potrebna to ne žele. U našoj literaturi iz ove oblasti, koja inače nije brojna, Subotić i Lazić polaze od toga da