Princip podele vlasti u Srbiji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vlast je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije.

Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente- koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.

Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima, pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera. Principi koji čine esenciju polazišta, uglavnom su vođeni takvim.

Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu. Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o deobi nadležnosti i funkcija jedinstvene državne ...

SADRŽAJ

1. Uvod 3
2.Zakonodavna vlast 4
2.1. Organi zakonodavne vlasti 4
3. Izvršna vlast 5
3.1. Organi izvršne vlasti, predsednik republike i vlada 5
3.2. Nadležnost organa 6
4. Sudska vlast 6
4.2. Visoki savet sudstva 8
5. Zaključak 9
6. LITERATURA 10
6.1 WEB IZVORI 10