Prikaz knjige lingvistika Milke Ivic

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Urednici u predgovoru pišu: "Postoje naučni opusi koji su toliko razgranati da se teško mogu obuhvatiti jednim pogledom i toliko bogati da ih teško može oceniti jedna ruka, a čiji bi ukupan značaj ostao nedovoljno uočen i vrednovan bez pokušaja da se merodavno, makar u opštim crtama, prikažu na jednom mestu. Takvim, najređim opusima pripada i otvoreno naučno delo akademika Milke Ivić. U ovoj knjizi o pravcima, ishodima i odjecima njenih istraživanja pišu saradnici Milke Ivić, koji su joj, skoro svi, bili i učenici... Ova knjiga je pored svoje obrazloženosti naučnim potrebama, nastala i kao znak zahvalnosti, ljubavi i poštovanja učenika, saradnika i prijatelja akademika Milke Ivić.".

Pored urednika, Predraga Pipera i Milorada Radovanovića, radovima su u ovom zborniku zastupljeni i: Dragoljub Petrović, Zuzana Topolinjska, Jasmina Grković-Mejdžor, Aleksandar Mladenović, Vladislava Ružić, Ivana Antonić, Sreto Tanasić, Egon Fekete, Darinka Gortan-Premk, Rajna Dragićević, Sofija Miloradović i Milena Marković.

O biografiji Milke Ivić u knjizi "Lingvistika Milke Ivić"

U životu i čitavoj naučnoj i nastavničkoj karijeri Milke Ivić (rođene Jovanović, Beograd, 1923) ništa nije bilo slučajno a još manje pogrešno pa anegdotski zvuči priča koju smo davno pročitali u Književnoj reči da je u lingvistiku „ušla“ slučajno i „to na pogrešna vrata“. Kao student prve godine književnosti, veli narator, ona je jednog dana došla na predavanje ali nije mogla da nađe učionicu naznačenu u rasporedu i kolege su joj, da bi se našalili, otvorili najbliža vrata i za njom ih zatvorili. Brzo je shvatila da je na času vežbanja koji je profesor Aleksandar Belić držao sa studentima četvrte godine. Zapazivši je po tome „što sve razume a ništa ne zna“, profesor je posle časa uputio da se sa studija književnosti „prepiše“ na lingvistiku.

Imati u tim „čudnim poratnim godinama“ podršku i zaštitu profesora koji je bio autoritet u nauci o jeziku, govorila je kasnije, značilo je „Božji blagoslov“. U „dragom sećanju“ ostali su joj i druga „gospoda profesori“ - Kiril Taranovski, Petar Kolendić, Dragoljub Pavlović, lektor ruskog jezika Petar Mitropan, ali profesor Belić, „uzor, u toliko mnogo, u toliko raznih prilika, i tako neopozivo uzor!“, najviše je zadužio. Zbog studija je upoznala Pavla koji je, još nedemobilsan, bio upisan na istu grupu. Pavlov otac Aleksa Ivić, prijatelj njenog oca, zamolio je da ga obaveštava o predavanjima i šta bi iz kog predmeta trebalo da uči. Milka je molbu prihvatila, a kad su se prvi put sreli „ljubav se javila“. Ova dva događaja su zauvek sjedinila njen privatni i naučni život. Stvorila je veliko naučno ime i pri tom ostala žena. Zuzana Topolinjska kaže „najženstvenija naučnica“ koju poznaje. Ja sam lično tek nakon susreta sa Milkom počela da verujem i definitvino posle poverovala u mogućnost da se istodobno bude i žena i naučnik ...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 O biografiji Milke Ivić u knjizi "Lingvistika Milke Ivić" 3
1.2 Prikaz knjige "Lingvistika Milke Ivić" 6
LITERATURA 9