Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
“Смиљка Васић наш чувени лингвиста, била је у првој генерацији студената која је слушала Александра Белића када је предавао о језичкој природи и језичком развитку што је касније постала његова референтна књига. Паралелно је студирала и психологију јер је хтела да буде добар професор који ће познавати психу, пре свега детета. Код Белића је дипломирала у јуну 1941. а после рата је докторирала на психологији и бавила се проучавањем дечјег говора, акустичком анализом гласова, развојем говора код деце. Уз тврдњу да је говор знак живота и да је језик зависан од органских чинилаца, окренула се психолингвистици, а за мајке је написала драгоцену књигу “Говор вашег детета”. Први је предавач психолингвистике на факултету у Нишу и један од оснивача ове гране у нас” .
«Говор вашег детета» – Смиљка Васић
Говор представља једну од најзначајнијих људских особина .
У књизи “Говор вашег детета”, аутор је је говор представио као једну од најважнијих особина у развоја човека од његовог рођења.
Аутор указује на чињеницу у овом делу да развијен говор несумњиво и највише разликује човека од осталих врста у животињском низу. Захваљујући говору човек може да изрази, формулише своје потребе, осећања и мисли; да их саопшти другима и да путем усменог предања или записане речи преда потомству своје замисли, жеље, схватања, надања и искуства. Говор, дакле, омогућава човеку да општи са људима, да одржава и негује друштвене додире, да пренесе, сачува своја искуства. Врло вероватно, да захваљујући говору можемо оно што је језички изражено дуже и да памтимо. Значј говора за човеков друштвени живот и његов лични живот једва да се може преценити. Изгледа да са развитком цивилизације усмени говор и писани језик добијају све већи значај. Стога је и примећено да је наша цивилизација, цивилизација модерна човека, говорна цивилизација.
Управо због тога онда нам је јасно због чега аутор у овом делу истиче и инсистира на следећем, да је неопходно говорити о неговању говора, о ономе што се назива говорна култура. Једно оруђе веома важно, можда најважније за човеков развитак и успон, мора се неговати да би се правилно употребљавало. На први поглед може изгледати непотребно, сувишно, да се говори посебно о говору и неговању говора. Може се чинити да је човеку говор од природе дат, да човек може без икаква учења да изрази своје мисли, осећања, потребе и искуства. Овакво схватање свакако да у основи претпоставља да је говор урођен и да се он развија без икаквог или са врло малим учењем. Није тешко показати колико је такво схватање погрешно што је и био циљ аутора.
Садржај :
УВОД 3
1.1 «Говор вашег детета» – Смиљка Васић 3
ЗАКЉУЧАК 11
ЛИТЕРАТУРА 12