Pjesnički portret Alekse Šantića

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Биографија

Алекса Шантић један од најпознатијих пјесника новије српске лирике. Рођен је 27. маја 1868 године у Мостару, граду у срцу Херцеговине, где је провео највећи део свог живота.Његов отац је рано умро па је старање над њим прузео стриц.Живео је у трговачкој породици у којој нису имали разумевања за његов таленат, па се, после завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани враћа у родни Мостар. У његовом пјесничком стасовању највише удјела су имали српски пјесници: Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних најважнији утицај је имао Хајнрих Хајне, кога је преводио. Своју највећу пјесничку зрелост Шантић достиже између 1905. и 1910. године када су настале његове најлепше пјесме. Био је један од оснивача културног листа "Зора" као и председник српског пјевачког друштва "Гусле". Ту је упознао и дружио се са познатим пјесницима тог доба: Светозар Ћоровић, Јован Дучић и Осман Дикића.
Познати пјесник је умро 2.фебруара 1924.године у родном Мостару, од тада неизлечиве болести, туберколозе.
Шантићево место у развоју наше поезије
Шантић је прави пјесник, јаке инспирације.Несумњив таленат, уноси уморну малокрвност наших плачних сладуњавих дана хладан дах младачке крепчине и мужевног заноса. Дивље снаге и питоме доброте, он је сасвим здрав и тако искрен да његови стихови као ниједни морају сачињавати једно идеално задовољство критичког проповједника искрености. Основни утисак његова дела јесте осјећање нечега топлог, нечега што хоће да живи у пуноћи, да се креће у слободи, да се бори. Смисао његове патриотске поезије је проповедање срдачности, неустрашивости: не плаћамо, боримо се - то је читаво њено опште значење изражено у сувој краткоћа једне фразе.Шантићев пјеснички опис је веома обиман и у исти мах неуједначен. Према сведочанству Владимира Ћоровић, он је писао брзо и лако и како се, са изузетком неколико сасвим неуспешних приповједачких покушаја у духу закашњеле романтике, изражавали, искључиво у стиху, број његових пјесама пење се на стотине. Упутивши се у књижевност веома млад, без озбиљног образовања, без развијеног критичког чула и литерарног укуса...

Садржај

1.Биографија............................3
2.Шантићево мјесто у развоју наше поезије..........3
3. Шантићев однос према новом модерном утицају.....5
4. Стваралаштва..........................6
5. Елегије.............................7
6. Љубавне.............................9
7. Социјалне...........................10
8. Родољубиве..........................12
9. Критичари о Алекси Шантићу...............13
10. Закључак............................15
11. Литература...........................16