Prevara

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Svaki drugi građanin u našoj zemlji je u nekom periodu svog života bio/bila žrtva prevaranata. Zvanična statistika ne postoji jer većina ljudi zbog sramote koju osećaju, nisu voljni da prevaru prijave nadležnim organima. Čak i ako postoji prijava, vlastima treba mnogo vremena da bi sproveli istragu tako da prevaranti imaju dovoljno vremena da pobegnu i izbegnu propisane kazne za takva krivična dela.

Drugi problem je što ni same vlasti nisu sigurne kad se zaista radi o prevari a kad ne, jer ne postoji edukacija službenika državnih organa o ovoj vrsti kriminala. Uzmimo primer prevare zvana Piramida: Piramida postoji još od 60 tih godina dvadesetog veka a ni do danas nije iskorenjena. Kod nas u svakom trenutku postoji bar jedan krak piramide. Akteri ovih prevara dolaze iz bivših Jugoslovenskih republika i Istočne Evrope. Čak i ako se uhvate akteri, obično su to sitni igrači, dok vlasnici sede u nekoj od susednih zemalja. Kad su akteri uhvaćeni, piramida prividno nestaje, ali se pojavljuje ponovo nakon nekoliko meseci.

Treći problem je da sama prevara menja oblik, akteri menjaju firme preko kojih obavaljaju poslove, menjaju se lokacije, igrači u prevarama dolaze iz drugih gradova, tako da je skoro nemoguće delovati na vreme da bi se neka prevara sprečila. Još jedna zanimljivost u vezi sa prevarama je da svaka grana industrije ima svog prevarantskog dvojnika. Ponekad i po nekoliko njih, tako da je i sama privreda zemlje na udaru prevarantskih grupa koje potkopavaju ionako labilnu ekonomiju. Nedostatak posla, teška materijalna situacija, nedostatak sredstava za život, nezaposlenost, tranzicija ... predstavljaju raj za prevarante svih kategorija. U ovoj oblasti društvenog života, prevare su najsurovije, i stvaraju dodatne frustracije unutar našeg društva i nezadovoljstvo ljudi se dodatno povećava jer se smatraju prevareni i od strane prevaranata ali i od same države jer ista nije poduzela ništa da ih zaštiti. Postavlja se pitanje koliko sama država ili državne službe mogu da zaštite građane od prevara i kakva akcija bi mogla da se preduzme da bi se građani adekvatno zaštitili...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Pojam krivičnod dela – prevara 4
1.2 Glavni tipovi i otkrivanje prevara 4
1.3 Izraženost krivičnog dela prevare na finansijskom tržištu 7
1.4 Definisanje pojma računarske i finansijske prevare 7
1.5 Bitni elementi prevare 8
1.6 Propisane kazne 9
1.6.1 Računarska prevara - Član 186g stav 1 KZ RS 9
1.6.2 Vođenje krivičnih postupaka u borbi protiv prevara 9
2 ZAKLJUČAK 10
3 LITERATURA 11