Prirodna radiacija - radon i zdravlje ljudi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Ljudi su stalno izlozeni radijaciji iz prirodnih izvora - iz kosmickih zraka, radona koji izbija iz zemlje i radioaktivnih supstanci iz tla, vode, hrane i cak kalijuma u samom ljudskom telu.
Zračenje (ili radijacija) je kretanje energije u prostoru. Ovisno o tome kako se prenosi, može biti u obliku čestica ili valova. Neki primjeri su vidljiva svjetlost, radiovalovi ili toplina.

Čovek je oduvek živeo u uslovima izloženosti zračenju koje potiče iz kosmosa, sa Sunca, iz zemljišta i čak iz sopstvegog tela. Pod pomom zračenje podrazumeva se kako jonizujuće (alfa, beta, gama, neutroni), tako i nejonizujuće (UV, elektromagnetno, lasersko) zračenje. Predmet ovog Projekta su i jonizujuće i nejonizujuće zračenje. U zadnjem veku čovek je naučio da koristi zračenje u medicini, industriji i nauci. Pokazalo se da, pored velike koristi, zračenje može da predstavlja opasnost za ljude i životnu sredinu. Stoga je neophodno preduzeti odgovarajuće mere zaštite.

Oblast zaštite od zračenja se neprekidno razvijala u svetu. Postoji više značajnih međunarodnih institucija koje se bave ovom oblašću kao što su: Međunarodna komisija za radiološku zaštitu (ICRP), međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), Naučni komitet ujedinjenih nacija za efekte atomskog zračenja (UNSCEAR) i svetska zdravstvena organizacija (WHO). One su postavile savremeni koncept zaštite od zračenja koji je prihvaćen i u našoj zemlji. Sve to prati i regulativa čiju osnovu kod nas čini “Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja” (Sl.list SRJ 46/96) i više pratećih podzakonskih akata.

U našoj zemlji postoji značajna primena zračenja u medici, nauci i industriji. U odnosu na razvijene zemlje nedostaje samo primene u nuklearnoj energetci. Problemima zaštite od zračenja bavi se više ustanova. To su pre svega INN Vinča i Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu “Dr Dragomir Karajović”. Ovim problemom bave se i druge ustanove: Vojnomedicinska akademija, Vojnotehnički institut, Institut bezbednosti, Institut za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, kao i više fakulteta.

Problemi vezani za zaštitu od zračenja nalaze se u nadležnosti većeg broja ministarstava na saveznom i republičkom nivou. To su resorna ministarstva za zdravstvo, industriju, poljoprivredu, zaštitu životne sredine i druga. Zakonska osnova nalazi se u saveznom Zakonu o zaštiti od jonizujućeg zračenja (sa više pravilnika koji iz njega proističu) i republičkom Zakonu o zaštiti životne sredine. Ovi zakoni pravljeni su na osnovu međunarodnih preporuka i po svojoj formi su savremeni. Međutim, nisu dovoljno usklađeni sa realnom situacijom pa su potrebne određene izmene i dopune, kao izrada novih aktuelnih akata.

Postavlja se osnovno pitanje kako ovako razuđeni sistem zaštite od zračenja funkcioniše u praksi, odnosno da li su stanovništno, profesionalno osoblje i životna sredina zaštićeni od mogućeg štetnog delovanja zračenja. Na žalost, veliki broj primera u bliskoj prošlosti pokazao je da sistem nije funkcionalan i da ga treba značajno izmeniti.

Radon

Radon je plin bez boje, mirisa i ukusa, sedam i po puta teži od vazduha. Procenjuje se da su radon i produkti nastali njegovim raspadom odgovorni za čak polovinu zračenja koje čovek prima iz prirodnih izvora. Većina te doze prima se udisanjem radionuklida, pogotovo u zatvorenom prostoru.

Radon izbija iz zemlje širom sveta, ali nivo zračenja značajno varira od mesta do mesta. Možda zvuči paradoksalno ali radon vrši najveći uticaj upravo u zatvorenom prostoru. U dijelovima svijeta sa umjerenom klimom koncentracije radona u zatvorenom prostoru osam puta su veće nego na otvorenom prostoru. Kada radon jednom uđe u zatvorenu prostoriju, probijajući se kroz drvene podove iz tla, ili (u manjoj mjeri) iz samog građevinskog materijala, vrlo teško će izaći. Obična voda ne sadrži veliku količinu radona, ukoliko ju kuvamo ta količina će se još više smanjiti, a ako ju popijemo hladnu radon se svejedno neće dugo sadržati u tijelu. Veći rizik nastaje udisanjem radona koji se nakuplja u kupaonici za vrijeme tuširanja.

Ako se kuće grade za štednju energije, pa su dobro izolirane, čuvati će se toplina ali će također biti onemogućen izlazak radona iz prostorija. Ukoliko je zgrada izgrađena od materijala veće radioaktivnosti, situacija se samo pogoršava. Taj problem osobito pogađa Švedsku, no nisu pošteđene ni ostale zemlje. Količina radona u kućama može se smanjiti prekrivanjem podova i zidova nepropusnim materijalima, i poboljšanjem ventilacije u podrumu.

Iako zračenje veštačkog porekla koje čovek primi nije nezanemarivo, on prima četiri puta veću dozu od prirodnih izvora! Brojke govore za sebe:

Radon (Rn, latinski - radon) - . Ime je dobio po hemijskom elementu radijumu. Poznato je 27 radonovih izotopa , koji nastaju usled raspada radioaktivnog urana 238U, 235U i torijuma 232Th. Većina tih izotopa ima veoma kratko vreme polu raspada (manje od 1 sat). Izuzetak su 3 izotopa radona: 222Rn - 3,8 dana, 211Rn - 14,7 sati i 210Rn - 2,5 sati. Najopasniji po životnu sredinu je izotop 222Rn. On predstavlja 80% svih radonovih izotopa.

Radon za vreme svog raspada emituje alfa zrake (emituje i beta zrake ali u maloj količini) velike jonizacione moći.

Glavni izvor radona (222Rn) je je tlo koje sadrži radijum (226Ra), koji alfa raspadom daje gas radon. Radon se probija prema površini zemlje, izlazi i meša se sa vazduhom i nastavlja put prema atmosferi. Što je veća koncentracija radona u vazduhu, to ga više udišemo. Radon se u vazduhu raspada i prilikom tog raspada oslobađa energiju koja može da ošteti tkiva disajnih organa. Elementi koji nastaju raspadom radona predstavljaju veću opasnost po zdravlje, nego sam radon. Srećom, koncentracija radona na otvorenom je mala, no on se može nagomilati u zatvorenim prostorijama i tako ugroziti zdravlje ljudi. Procenjuje se da je radon uzrok smrti oko 14 000 ljudi godišnje u SAD.

Postoje dva temeljna načina zaštite zatvorenih prostorija od nagomilavanja radona:
1.Svesti mogućnost prodora radona u prostorije na sto je moguće manju meru;
2.Omogućiti radonu da iz prostorije izađe, provetravanjem.

Budući da radon izlazi iz zemlje i penje se ka atmosferi, na tom putu se mogu naći i kuće. Ukoliko postoji prolaz u unutrašnjost, gas će ući i nagomilavati se, dog ga promajom ne isteramo.

U kuću radon može ući kroz pukotine u podu, zidovima, pukotine oko odvodnih cevi, vodovodom itd., no ako je kuća kvalitetno napravljena, nema pukotina na ploci koja kontinuirano prelazi u bočne zidove, pri čemu je kvalitetno napravljena i hidro izolacija, radon ne može prodreti u kuću.