Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem pdv – a

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Porez na dodatu vrijednost se primenjuje već skoro četiri decenije tako da više ne predstavlja novinu ni u teoriji ni u praksi. Zahvaljujući praktičnim prednostima primenjuje se u zemljama različitih nivoa privredne razvijenosti. Naime, uveden je i primenjuje se u preko 120 zemalja gdje živi oko 70% svijetskog stanovništva i postao je najpopularniji oblik oporezivanja prometa proizvoda i usluga. Sredinom šezdesetih godina postojao je samo u Francuskoj, na početku XXI vijeka njega u svojim poreskim sistemima ima većina evropskih zemalja i brojne zemlje Azije, Afrike i Južne i Sjeverne i Centralne Amerike, primenjuju ga sve članice OECD – a ( osim SAD ), a ustanovljen je i kao „porez Evropske zajednice“, čim je postao jedan od uslova za pristupanje Uniji.
Dok je krajem šezdesetih godina PDV (porez na dodatu vrijednost) bio dočekan s podozrenjem, kako od strane vlada tako i u poslovnim i akademskim krugovima, smatrali su ga previše komplikovanim, smatrali su da će administrativni troškovi i troškovi naplate biti previsoki i da može imati izražen inflatorni učinak, danas to više nije slučaj.Danas se porez na dodatu vrijednost smatra najefikasnijim načinom oporezivanja.
Pritisak na uvodjenje PDV – a dolazio je iz dva različita izvora. Prvo, sve prvobitne članice Unije (Njemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg i Francuska) primenjivale su svezano oporezivanje prometa, s tim što je prvih pet koristilo kaskadni bruto svefazni porez na promet, kod kojeg se porez plaća u jednoj fazi proizvodno – prometnog ciklusa. Model svefaznog, opšteg poreza, potrošnog tipa definisan je i u šestoj direktivi Evropske Unije o harmonizaciji poreza na promet i jedinstvenom sistemu poreza na dodatu vrednost. Šesta direktiva je doneta 1977. godine sa primjenom od 01.01 1978 godine. Cilj ove direktive je ukidanje svih prepreka između zemalja članica u oblasti poreskog sistema. Šesta direktiva se stalno mijenja i dopunjuje s ciljem stvaranja povoljnih ekonomskih uslova za članice Evropske Unije. Drugo, skandinavse zemlje ( Danska, Norveška i Švedska ) takođe su se rano opredijelile za PDV, jer im je izgledalo da tim putem mogu doći do izdašnijih prihoda nego što su im davali njihovi jednofazni porezi.