Preduzetničke strategije - preduzetnistvo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


“Prvi ali istovremeno i najbolji”


Smatra se da postoje četiri osnovne preduzetničke strategije:
• biti prvi, ali istovremeno i najbolji
• pogoditi ih tamo gde nisu sigurni
• pronalaženje i osvajanje specijalizovanih ekoloških niša
• promena ekonomskih karakteristika proizvoda, tržišta ili privredne grane

Ove četiri strategije se međusobno ne isključuju već se, naprotiv, kombinuju i međusobno dopunjuju.
Biti prvi ali istovremeno i najbolji je, u stvari, način na koji je general konjice konfederacije objašnjavao dobijanje bitaka u američkom Građanskom ratu. U okviru ovakve strategije, privredni subjekt ima za cilj da ostvari vodeću poziciju na nekom tržištu. Mnogi smatraju da ova strategija, sama po sebi, predstavlja osnovnu i dominantnu preduzetničku strategiju. Međutim to ipak nije tačno. Iako su mnogi usvojili ovu strategiju, ona nije ni najrasprostranjenija, niti nosi najmanji rizik, niti ima nejveće proporcije uspešnih rezultata. Ova strategija se odlikuje ogromnim rizikom, nemogućnošću ponovne šanse, ali isto tako nosi i ogroman dobitak ukoliko se uspešno implementira.
Primeri primene ove strategije su brojni. Recimo kompanija “La Roš” iz Bazela je od male hemijske fabrike koja se bavila proizvodnjom boja i tekstila prerasla u ogromnu farmaceutsku kompaniju zahvaljujući, pre svega, uvođenjem u proizvodnju vitamina za koje tadašnji svet nije bil uveren ni da postoje. Kompanija “Dipon” je takođe sledila ovu vrstu strategije. Otpočela je sa proizvodnjom najlona i prvog sintetičkog vlakna pre svih drugih. Revolucionarni razvoj doživela je i fabrika “Marš novčića.” Oni su prvi otvarali laboratorije na otvorenom, takozvane laboratorije bez zidova, u kojima su se okupljali eminentni stručnjaci i radili po nalogu. Na bazi ovoga su kasnije bili organizovani i prvi veliki istraživački projekti drugog Svetskog rata.
Svi ovi primeri pokazuju da ovakva strategija podrazumeva postavljanje jednog veoma ambicioznog cilja, inače je u startu osuđena na neuspeh. Ona uvek ima za cilj stvaranje novog tržišta ili nove industrije. Možda i upravo zbog toga što ova strategija ima za cilj stvaranje nečeg novog, nečeg revolucionarnog, ponekad izgleda kao da autsajderi i laici to rade gotovo podjednako uspešno kao i profesionalci, pa možda čak i bolje od njih ...

Sadržaj

Uvod ------------------------------------------------------ 3
1. Prvi ali istovremeno i najbolji -------------------------- 4
2. Pogodite ih tamo gde ne očekuju ----------------------- 5
2.1. Kreativna imitacija ------------------------------- 5
2.2. Preduzetnički džudo ------------------------------- 6
3. Ekološke niše --------------------------------------- 7
3.1. Strategija naplatne rampe ----------------------- 8
3.2. Strategija specijalizovanih veština i znanja -------------- 8
3.3. Specijalno tržište --------------------------------------- 9
Zaključak ---------------------------------------------- 11
Literatura ------------------------------------------------ 12