Prava i obaveze zalogoprimca

Prava zalogoprimca su:
1) pravo nemirenja iz vrednosti založene stvari – zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti založene stvari ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti; to je njegovo osnovno pravo; ako dužnik ne vrati dug, zalogoprimac ima pravo da podnese predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku radi namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom; stvar se prodaje putem javne prodaje samo ako nema tržišnu cenu;
2) pravo prvenstva – zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom založene stvari pre ostalih poverilaca; red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema vremenu kad su nastala njihova založna prava;
3) pravo na državinu – zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvar; državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge za sve vreme trajanja založnog prava; poverilac stiče založno pravo u onom trenutku kada su zalogodavac preda stvar u državinu; nije neophodno da založni poverilac stekne isključivu faktičku vlast na stvari, dovoljno je da može da utiče na raspolaganje stvarju, može stvar držati zajedno sa zalogodavcem ili posredstvom trećeg lica (moguće je da zalogoprimac ima sudržavinu sa zalogodavcem ili sa trećim licem); ako postoji višestruko zalaganje jedne stvari, onda prvi zalogoprimvac ima neposrednu državinu, ostali imaju posrednu državinu; kada se oduzme stvar od zalogoprimca zbog toga što je sa njom postupao protivno ugovoru i zakonu, sud će na zahtev zalogodavca narediti da se stvar preda trećem licu da je drži za zalogoprimca;
4) upotreba i pribiranje plodova sa založene stvari – dok postoji založno pravo, založni poverilac je dužan da se pasivno ponaša prema založenoj stvari; on nema pravo da upotrebljava založenu stvar, ni da je preda drugome na upotrebu, niti da je da u podzalogu bez dozvole zalogodavca; ako je upotrebljava bez dozvole biće odgovoran i dužan je da naknadi štetu koja je slučajno nastala; ali zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe založene stvari – ovakav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se antihreza; koristi postignute upotrebom stvari odbijaju se od vrednosti potraživanja;
5) pravo na dopunu zaloge – založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako je založena stvar u času zalaganja imala neki materijalni ili pravni nedostatak; ako posle momenta zalaganja dođe da smanjenja vrednosti založene stvari, zalogodavac nije dužan dati drugu stvar u zalogu;
6) pravo na sledovanje – ako stvar bude oduzeta zalogoprimcu, on može zahtevati njen povraćaj; njemu stoje na raspolaganju državinske tužbe i samopomoć; ali, on ima i posebnu petitornu tužbu za povraćaj stvari - vindicatio pignoris.
Obaveze zalogoprimca su:
1) obaveza čuvanja založene stvari – čuvanje sa pažnjom dobrog domaćina ili dobrog privrednika; ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, zalogodavac može zahtevati od suda da stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom trećem licu na čuvanje;
2) obaveza uzdržavanja od upotrebe – ako u ugovoru nije ništa rečeno, zalogoprimac se ne sme služiti založenom stvarju, on je dužan da se uzdržava od upotrebe;
3) obaveza vraćanja založene stvari – založni poverilac ima obavezu da založenu stvar vrati zalogodavcu kada njegovo potraživanje bude namireno.
Prava zalogodavca su obaveze zalogoprimca, odnosno obaveze zalogodavca su istovremeno prava zalogoprimca. Posebna obaveza zalogodavca je da preda stvar u državinu zalogoprimcu.

44. Prenos založnog prava i podzaloga (podzaložno pravo)

Založno pravo samo po sebi se ne može prenositi, ali se može ustupiti potraživanje obezbeđeno zalogom. Zalogoprimac kao ustupilac prava može preneti na treće lice (prijemnika) svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu. Zajedno sa potraživanjem na prijemnika prelazi i založno pravo. Zalogodavac ne može da spreči ustupanje prava potraživanja. On mora da bude obavešten o ustupanju. Ali traži se saglasnost zalogodavca da stvar bude predata prijemniku. Ako zalogodavac ne da pristanak, založena stvar će ostati kod ustupioca (prvog poverioca) da je čuva za prijemnika. Posle ustupanja prijemnik je poverilac zalogodavčev i on ima pravo da on njega zahteva isplatu duga. Ako ovaj o dospelosti ne plati, prijemnik kao založni poverilac može zahtevati da se namiri iz vrednosti založene stvari koja se nalazi u rukama ustupioca.
Podzaloga je zalaganje potraživanja obezbeđenog zalogom. Pojavljuju se tri lica: dužnik – zalogodavac, zalogoprimac – podzalogodavac, treće lice – podzalogoprimac.
Zalogoprimac ima pravo da založi svoje potraživanje trećem licu bez pristanka zalogodavca. Ali zalogoprimac ne može da preda založenu stvar u zalogu trećem licu bez dozvole zalogodavca.
Isplata potraživanja koje je dato u podzalogu zavisi od toga da li je zalogodavac pristao na podzalaganje. Ako je dao dozvolu, on treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu, a podzalogodavca samo da obavesi o isplati.
Ako zalogodavac nije dao dozvolu ua podzalogu, on treba da dugovani iznos u trrenutku dospelosti položi u sud.

45. Prestanak založnog prava na pokretnim stvarima

Slučajevi prestanka založnog prava su:
1) založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogo; u tom slučaju poverilac je dužan da vrati založenu stvar zalogodavcu;
2) odricanje zalogoprimca od založnog prava;
3) protek roka (ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom);
4) propast založene stvari;
5) konsolidacija (kada založni poverilac postane vlasnik založene stvari);
6) konfuzija (sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu);
7) javna prodaja založene stvari.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad