Pravo na zivot - pravo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pravo na zivot i fiziCki integritet

Zivot kao osnovno dobro
Ako bi se prosecnoj publici postavilo pitanje koje je ljudsko pravo najvaznije, odgovor bi svakako bio: pravo na zivot. I zaista, bez zastite samoga zivota uzivanje drugih prava je ugrozeno, pa i nezamislivo. Otuda oni koji veruju u postojanje viseg, prirodnog prava smatraju da se pravo na zivot pretpostavlja i da ne zavisi od posebne zastite pozitivnog prava. Na to bi upucivao i tekst 51. 6. st. 1. Pakta o gradanskim I političkim pravima (PGP), u kome se pravo na zivot oznacava kao urođeno pravo:
Svako ljudsko bice ima urodeno pravo na zivot. Ovo pravo mora biti zasticeno zakonom. Niko ne moze biti samovoljno lisen zivota.
Prava iz ovog clana ne mogu se ukinuti ili ograničiti ni posle proglasenja vanrednog stanja ili stanja opste opasnosti (51. 4. PGP).
Medutim, kako se vec iz druge dve rečenice vidi, pravo na zivot nije apsolutno zajemčeno: ne samo da ga drzave moraju, kako bi zastita vazila na njihovoj teritoriji, zagarantovati zakonom, vec se zabrana odnosi samo na samovoljno lisavanje zivota od strane drzavnih organa.

Smrtna kazna

Relativnost zastite zivota dolazi jos vise do izrazaja u ostalim stavovima 51. 6. PGP. Naime, ne spori se mogucnost da drzave koje poznaju smrtnu kaznu i dalje zadrze ovakvu sankciju u svojim zakonodavstvima, mada PGP predvida vazna ograničenja:

a) Smrtna kazna se moze izreci samo za najteza krivicna dela. Izraz „najteza krivicna dela" opet je standard, koji se mora tumaciti, kako u skladu s njegovim uobicajenim, univerzalnim znacenjem, tako i u skladu sa shvatanjima sredine i pravnim poretkom drzave u pitanju. Ne postoji odluka nekog medunarodnog organa koja bi na ovo dala odgovor u konkretnom slucaju, ali su ti organi, razmatrajuci zakonodavstva drzava, neretko zamerali drzavama za to sto je smrtna kazna zaprecena za dela koja se ne mogu smatrati najtezim. Po misljenju Ekonomskog i socijalnog saveta UN, teska krivicna dela u ovom smislu mogu biti ,,samo umisljajni zlocini sa smrtnim i krajnje teskim posledicama”.
b) Sumnja da je pravo na zivot ugrozeno javlja se uvek kada krivicni zakoni predvidaju smrtnu kaznu za veliki broj krivicnih dela. Tako se na primer u Iraku predvida smrtna kazna za vise od sto delikata, od kojih mnogi nisu nasilne prirode, kao na primer neprijavljeno clanstvo u politickim strankama ili uvreda predsedni-ka drzave. Takode se kritikuje zastita javne imovine putem smrtne kazne, kojoj su narocito bile sklone ,,socijalisticke" zemlje.
c) Smrtna kazna mora biti izrecena u skladu sa zakonom koji je vazio u trenutku kada je krivicno delo izvrseno. Ovo ogranicenje se ne mora posebno naglasavati, jer je nacelo zakonitosti (nullum crimen, nulla poena sine lege) posebno ljudsko pravo, koje se odnosi na celu oblast krivicnog prava.Naravno, kada
su u pitanju najteze sankcije, ono ima posebnu vaznost.
Smrtna kazna ne moze biti izrecena a da se pri torn po- vredi neko drugo pravo zasticeno PGP ili Konvencijom o genocidu. Ovo se ogranicenje tice propisa kojim se predvida smrtna kazna I samog nacina njenog izricanja...

S a d r Z a j:

1. Pravo na život I fizički integritet……………………………………..............3
1.1. Zivot kao osnovno dobro……………………………………................3
1.2. Smrtna kazna…………………………………………………...............3
1.3. Opsta težnja ka ukidanju smrtne kazne………………………………4
1.4. Oblici nezakonitog I samovoljnog lišavanja života…………………..5
1.5. Lišavanje života u policijskim akcijama………………………………5
1.6. Dužnost države da štiti pravo na život od ugrožavanja……..............6
1.7. Posebna prava u vezi sa pravom na život……………………………..6
1.8. Pravo SR Jugoslavije……………………………………………………8
1.9. Mučenje…………………………………………………………………..8
1.10. Surovo, nečovečno ili ponižavanjuće postupanje I kažnjavanje…….9
1.11. Zabrana nedobrovoljnog podrvgavanja naučnim ekperimentima…10
1.12. Postupanje sa licima lišenim slobode…………………………………..11
1.13. Zakljucak………………………………………………………………...12
Literatura…………………………………………………………………………..13