Pravo na ograničeno radno vreme

Pravo na rad je osnovno pravo građana koje je zajamčeno međunarodnim dokumentima i standardima, pre svega: Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (Universal Declaration od Human Rights), Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, Međunarodnim paktom o ekonomskim i kulturnim pravima (International Covenant on Economic and Culural Rights), Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava ( i Evropskom socijalnom poveljom (European Social Charter).


Postoji klasifikacija ljudskih prava na tri grupe (ili tri generacije ljudskih prava):

I – Građanska i politička prava
II - Ekonomska, socijalna i kulturna prava
III – Prava na zdravu životnu sredinu.

Tema o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je relativno novijeg datuma, iako je u međunarodnim dokumentima prisutna bezmalo koliko i tema o građanskim i političkim pravima. Međunarodni instrumenti za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava su brojni, a naša zemlja je potpisala/ratifikovala (odnosno prihvatila po osnovu sukcesije SFRJ) većinu ovih dokumenata. ESK su u modernim, demokratskim državama među bazičnim indikatorima kvaliteta života građana i razvijenosti društvene/državne zajednice. Kod nas je svekolika i dugotrajna ekonomska i institucionalna kriza gurnula u drugi plan ovu temu.

UVOD
1 Pravo na ograničeno radno vreme 4
1.1 Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) 6
1.2 Kršenje prava na ograničeno radno vreme 7
1.3 Zakonski okvir prava na ograničeno radno vreme 9
1.3.1 Regulisanje radnog vremena u svetu 11
1.4 Vrste radnog vremena 13
1.4.1 Puno radno vreme 13
1.4.2 Nepuno radno vreme 13
1.4.3 Skraćeno radno vreme 14
1.4.4 Radno vreme krađe od punog radnog vremena 15
1.4.5 Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) 16
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18