Pravila pisanja radova - jedno od mogucih

U sadržaju se navode naslovi osnovnih delova rada, odnosno podnaslovi sa naznačenim stranicama na kojima se ti delovi seminarskog rada nalaze. Ukoliko se u radu koriste grafikoni i tabele, posebno se navodi popis tabela i grafikona sa naznačenim stranicama na kojima se nalaze u tekstu. Po pravilu, ovaj deo seminarskog rada se sastavlja tek na kraju, kada je finalni tekst sačinjen i kada student ima u uvid u celinu teksta.



Apstrakt (rezime) predstavlja prvi, sažeti prikaz rada i trebalo bi da sadrži do 250 reči (oko 1400 znakova). Poželjno je da se u rezimeu sve relevantne informacije prikažu jezgrovito i informativno, precizno i razumljivo, a istovremeno koncizno (tj. sa što manje reči). Rezime sadrži najvažnije informacije iz ostalih segmenata rada. Osnovni problem istraživanja treba formulisati sažeto; ukoliko rad sadrži praktičnu valorizaciju teoretskog problema treba predstaviti uzorak ispitanika; kartko komentarisati rezultate istraživanja, odnosno zaključak rada. Drugim rečima, apstrakt treba da predstavlja tačnu, konciznu i vrednosno neutralnu reprodukciju suštine rada.



Ključne reči pokrivaju najvažnije termine koji se koriste u radu i time sažimaju na nivo reči ili izraza ono najznačajnije za rad. Otuda, nakon apstrakta, pod ključne reči nužno je navesti one za koje se pretpostavlja da definišu rad, ali time istovremeno pomažu drugim istraživačima koje bi mogla zanimati tematika konkretnog seminarskog rada pri pretraživanju. U ovom delu rada ne bi trebalo navoditi više od deset reči i/ili izraza.



U uvodu autor ukazuje na važnost teme, objašnjava opredeljenje za izbor konkretne teme i svoj pristup proučavanim problemima, određuje predmet rada, ciljeve istraživanja, kao i metode koje će koristiti tokom proučavanja odabrane problematike. Uvod ne treba biti dugačak, već koncizan i sažet, jer, kako sama reč kaže, treba da nas „uvede“ u sadržaj rada. Zbog preporučene sažetosti uvoda, pri koncipiranju ovog dela rada trebalo bi izbegavati određene klišee, reči i fraze koje ne doprinose utisku da je konkretan seminarski rad naučno-istraživačkog karaktera. Takođe, treba izbegavati nepotrebna uopštavanja, enciklopedijske podatke, kao i fus-note.



U uvodnom delu rada potrebno je naznačiti kojim redosledom će tema biti obrađena u centralnom delu rada. Takođe, ovde je neophodno naznačiti o kom delu ispitne materije se radi i kakav je značaj izabrane teme za taj deo ispitne materije. Na taj način studenti pokazuju u kojoj meri su analizirali osnovnu literaturu, savladali u teorijskom smislu deo ispitne materije iz koje su uzeli seminarski rad, kao i u kojem će pravcu ići predmetno istraživanje.



Obrada teme zahteva sistematski pristup. U zavisnosti od odabrane teme, prvo se pojmovi jasno definišu. Nakon toga se formulišu teorijske pretpostavke. Potom se iz tih pretpostavki izvlače logični zaključci. Ovi zaključci se dodatno mogu pojačati određenim ilustracijama. Glavni deo rada treba da bude podeljen u više adekvatnih celina: u delove, poglavlja i potpoglavlja (tačke). Ne postoji pravilo o tome koliko će delova rad imati, odnosno kako će se i koliko njegovi delovi dalje raščlanjivati. To prevashodno zavisi od prirode teme, odnosno oblasti istraživanja, ako i načina na koji se ona obrađuje. Potrebno je naglasiti da svaka celina mora biti posebno obeležena i izdvojena, pri čemu je nužno voditi računa o povezanosti i subordinaciji pojedinih delova.



Zaključak sadrži osnovne stavove autora o pojedinim pitanjima vezanim za temu, a koji proizilaze iz samog rada. Prilikom formulisanja zaključka, savet je da se svaki analizirani problem raščlani na manji broj sastavnih delova i da se, na kraju analize, za svaki od ovih delova izvuče suština koja može da se opiše sa dve ili tri rečenice. To su, u stvari, parcijalni zaključci koji služe da se sastavi konačan zaključak seminarskog rada. Zaključak predstavlja kratko napisana (na jednom mestu) i sistematizovana osnovna saznanja o predmetu seminarskog rada do kojih se došlo tokom sprovedenog istraživanja.



Uz tekst rada prilaže se i spisak korišćene literature – bibliografija. Ovaj popis sadrži sva publikovana dela koja je student koristio za svoj rad. Za svako delo potrebno je navesti sve elemente za njegovu identifikaciju na način na koji se to čini kada se u napomeni navode potpuni podaci o delu, sa izuzetkom broja strane: prezime i ime autora (ili prezime i početno slovo imena), naziv dela, izdavač, mesto izdavanja i godina izdavanja.



(v) Jezik i stil pisanja. Pisanje seminarskog rada nužno podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno izrazi; da ih iskaže jasno, koncizno i razumljivo i da, pri tome, izbegava iste rečenice i klišee. Od studenta se očekuje da vlada pisanom rečju, da koristi književni jezik i poštuje pravopisna i gramatička pravila. Potrebno je izbegavati upotrebu stranih reči, žargona ili arhaizama.



(vi) Obim rada. Iako obim seminarskog rada zavisi od same teme, poželjno je da rad ne premašuje jedan autorski tabak - oko16 strana A4 formata. 1.800 znakova na svakoj strani, odnosno oko 30 redova sa po 60 slovnih mesta. Rad ne bi trebalo da bude kraći od 10 strana. U ovaj standard ne ulazi sadržaj rada, popis korišćene literature, ilustrativni primeri, zakonski akti ili neki drugi dodaci.



(vii) Napomene, parafraziranje i navođenje literature. Uopšteno, napomene su sastavni i veoma važan deo svakog seminarskog rada. Po svom značaju i mestu u samom radu, napomene mogu biti: bibliografske (sadrže navode izvora iz kojih su korišćene ideje i činjenice i mogu biti provere uvidom u korišćeni izvor), eksplicitne (pružaju dopunska objašnjenja o nekoj ideji, stavu ili činjenici iznetoj u radu) i upućujuće (upućuju na neki drugi izvor literature koji obrađuje istu ili sličnu temu).



Premalo napomena upućuje na to da rad nije dovoljno dobro dokumentovan, a pojedini (tuđi) stavovi, ideje i sl., nisu potvrđeni navođenjem izvornih tekstova. Na drugoj strani, previše napomena opterećuje rad i odvlači pažnju od glavne ideje koja je predmet istraživanja – prava mera zahteva iskustvo i posvećenost izradi ovakvog rada. Napomene se, po pravilu, nalaze na dnu svake stranice - tzv. fus-note.



Tuđi stavovi u seminarskom radu mogu biti navedeni: parafraziranjem (prepričavanjem) i/ili doslovnim reprodukovanjem (citiranjem). Uobičajeno je da se tuđa misao doslovno reprodukuje (citira) ako je od ključne važnosti, kratka , efektna i na specifičan način potvrđuje, odnosno ilustruje konkretan segment istraživanja. Treba biti umeren u korišćenju citata; oni ne treba da budu predugi i uvek se navode iz primarnog izvora.



Navođenje korišćene literature je nužno, ali je zabranjeno njeno prepisivanje bez navođenja izvora. Prepisivanje tuđih reči ili ideja bez navođenja imena autora predstavlja plagijat koji čak, pod određenim okolnostima, predstavlja i krivično delo. U seminarskom radu ne bi trebalo da bude više od 10% citata u odnosu na ukupan tekst. Izuzeci su, naravno, dozvoljeni ukoliko su opravdani.



(viii) Tehnička uputstva. Prilikom pisanja seminarskog rada, neophodno je pridržavati se sledećih tehničkih uputstava:



Naslovna strana

Svi podaci koje sadrži naslovna stranica već su pomenuti u Uputstvu (str. 3). U tehničkom smislu, ove podatke navesti na sledeći način:



- Na vrhu stranice u sredini: naziv univerziteta i fakulteta – 14 pt, bold

- Na sredini strane: naslov (tema) seminarskog rada – 16 pt, bold

- Ispod naslova seminarskog rada: seminarski rad – 14 pt

- U donjem levom uglu: ime i prezime predmetnog nastavnika, sa zvanjem – 12 pt,

- U donjem desnom uglu: ime i prezime studenta (autora seminarskog rada), kao i broj dosijea – 12 pt.

- U sredini donjeg reda: mesto i godina izrade seminarskog rada – 12 pt





Format teksta:

Koristiti papir formata A4 (210x 297 mm), mar­gi­ne sve po 2.5 cm, pro­red 1, font Ti­mes New Ro­man 12. Rad mo­ra bi­ti štam­pan i po­ve­zan ali ne i uko­ri­čen. Poravnanje teksta s obe strane (justify). Sve stranice treba da budu numerisane, izuzev naslovne strane. Naslove poglavlja (heading 1) treba napisati slovima veličine 14 tačaka, podebljano (bold). Podnaslove (heading 2) su veličine 14 tačaka.



Obim rada:

Maksimalno jedan autorski tabak - oko16 strana A4 formata. 1.800 znakova na svakoj strani, odnosno oko 30 redova sa po 60 slovnih mesta. Minimalno 10 strana.



Citiranje

Prilikom citiranja pojedinih definicija, podela, podataka, tabela, slika ili delova teksta obavezno je navesti izvor u fusnoti. Korišćenje fusnota znači navođenje citiranog izvora na dnu stranice teksta. Koristiti opciju Insert - Reference - Footnote u kompjuteru. Fusnote 10 pt, normal, navode se ispod teksta na odgovarajućoj strani i označavaju se od broja 1 do n.





Neophodno je poštovati sledeći redosled navođenja podataka:



* Za udžbenike i monografska dela – prezime i ime autora (ili prezime i početno slovo imena), naziv dela, izdavač, mesto izdanja, godina izdanja, broj citirane strane.
* Za enciklopedije – prezime i ime autora, naziv odrednice, mesto izdanja, godina izdanja, ime redaktora, broj citirane strane,
* Za radove objavljene u časopisima – prezime i ime autora, naziv članka, godina izdanja, broj časopisa i godina objavljivanja časopisa, broj citirane strane.
* Za propise objavljene u službenim glasilima – broj citiranog člana zakona, odnosno drugog pravnog akta, naziv službenog glasila, broj i godina objavljivanja službenog glasila,
* Za tekstove sa Interneta – naziv citiranog teksta, adresa stranice, datum pristupa stranici.



Kada je u napomeni potrebno uputiti čitaoca na isto ili različito mesto u delu koje je već citirano, koriste se posebne latinske skraćenice:



* Za navođenje istog mesta iz istog rada u dve ili više uzastopnih napomena – ibid. (od lat. ibidem – na istom mestu),
* Za navođenje drugog mesta iz istog rada u dve ili više uzastopnih napomena – ibid. i broj strane,
* Za navođenje istog mesta iz istog rada u nekoj od sledećih napomena (kad napomena nije u kontinuitetu) – ime autora i oznaka loc.cit. (od latinski: locus citatum – na navedenom mestu)



Za slike, tabele i grafikone, procedura je sledeća:



* Na­vo­di se broj sli­ke (ta­be­le, grafikona) a za­tim i na­ziv sli­ke ili ta­be­le – u istom redu,
* Na­vo­đe­nje iz­vo­ra is­pod sli­ka i ta­be­la - na­vo­di se ceo iz­vor: pre­zi­me, pr­vo slo­vo ime­na, (go­di­na iz­da­nja), na­ziv de­la, me­sto iz­da­nja: iz­da­vač, broj stra­ne na ko­joj se u iz­vo­ru sli­ka ili ta­be­la na­la­zi. Ko­ri­sti se font Ti­mes New Ro­man, 10 pt.



Navođenje korišćene literature – bibliografija

Videti Uputstvo, strana 5. Koristiti isti font, 12 pt.



(ix) Konačna redakcija rada. Pre nego što seminarski rad bude predat, neophodno je rukopis rada savesno i pažljivo pročitati, otkloniti sve sadržinske, jezičke i pravopisne nedostatke.U pogledu konačne revizije i kvaliteta rada, poželjno je da između radne verzije teksta i njegove konačne fome postoji vremenska distanca, kako bi autor rada objektivni i kritički sagledao celinu i otklonio eventualne nedostatke. Pažnju treba posebno posvetiti kompoziciji rada, argumentaciji, objašnjenjima i sl.



(x) Predaja i odbrana seminarskog rada.

Studenti koji redovno slušaju nastavni predmet Preduzetništvo na osnovnim akademskim studijama i kojima je ovo predispitna obaveza, dužni su da konačnu verziju seminarskog rada predaju u dogovoru sa saradnikom u nastavi (asistentom), odnosno predmetnim nastavnikom. Odbrana seminarskog rada vrši se u predviđenim terminima u tekućem semestru.



Studenti koji nastavni predmet Preduzetništvo polažu kao diferencijalni ispit, dužni su da konačnu verziju svog seminarskog rada dostave asistentu najkasnije deset dana pre polaganja ispita u zvaničnom ispitnom roku.





Pregled osnovne i pomoćne literature



Osnovna literatura:



1. PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.





Pomoćna literatura:



2. PENEZIĆ, Nenad: Upravljanje razvojem malih preduzeća, Zadužbina Andrejević, Beograd, 1998.

3. PENEZIĆ, Nenad: Uloga, značaj i funkcionisanje malih preduzeća u privrednoj strukturi, doktorska disertacija, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1997.

4. PENEZIĆ, Nenad: Kako postati preduzetnik, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Beograd, 2002.

5. PENEZIĆ, Nenad: Ekonomika preduzeća – Microeconomics of the Firm, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2005.

6. DOSTIĆ, Milenko: Menadžment malih i srednjih preduzeća, Ekonomski fakultet Sarajevo, 2003

7. SAJFERT, Zvonko: Preduzetništvo, Univerzitet u Novom Sadu, tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin, 2004.

8. TOMAŠ, Rajko: Strah od preduzetništva, Ekonomika, Beograd, 1998.

9. POPOVIĆ, Pavle: Preduzetništvo – granice rasta, Ekonomski institut Beograd, 1995.

10. DRUCKER, Peter: Inovacije i preduzetništvo – praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991.

11. ADIŽES, Isak: Životni ciklus preduzeća, NIP Politika, Beograd, 1990 (ili neko novije izdanje)

12. HIRSCH,R., PETERS,M.,SHEPERD,D.: Entrepreneurship, McGraw-Hill, International Edition, N.York, 2008