Prava autorstva

Zajednička osobina što deluju prema svima, što za svoj objekt imaju neku intelektualnu tvorevinu, a sadržina im je određena prirodom pravnog dobra na koje se odnose.
 Autorsko pravo
Autorsko pravo je apsolutno pravo koje za svoj objekt ima autorsko delo, a takvim se smatra nova intelektualna tvorevina u oblasti književnosti, umetnosti, nauke i drugih oblasti stvaralaštva, izražena na bilo koji način. Autorsko delo je intelektualna tvorevina koju treba razlikovati od njenog materijalnog ruha (dobra), preko kojeg je saopšteno spoljnom svetu i učinjeno dostupno drugima. Na tim dobrima postoje odvojena prava, koja mogu pripadati istom licu ali i imati različite titulare. Autorsko delo je samo ona intelektualna tvorevina koja je saopštena spoljnom svetu, koja je na neki način izražena. Zakon ne traži neki tačno određen način izražavanja, dovoljan je svki koji je uopšte podoban da izrazi ono što se htelo i da tvorevinu učini dostupnu spoljnom svetu. To će jedino biti od značaja u slučaju spora, jer će u slučaju spora svoje autorstvo lakše dokazati onaj čije je kazivanje na neki način materijalno fiksirano.
Autorsko pravo se sastoji iz dve različite komponente:
1) imovinskopravne i
2) moralnopravne.
Imovinskopravna komponenta autorskog prava sastoji se iz ovlašćenja iskorišćavanja dela koje se vrši objavljivanjem, umnožavanjem, prikazivanjem, izvođenjem itd. Pravo na iskorišćavanje može se, sa naknadom ili besteretno, preneti na drugoga autorskim ugovorom. Bez dozvole autora (autorizacije) druga lica mogu iskorišćavati delo samo u zakonom određenim slučajevima, uz poštovanje autorskih moralnih prava i po pravilu uz naknadu. Autorska imovinska prava traju za života autora i 50 godina po njegovoj smrti, za koje vreme su i naslediva, posle čega delo postaje slobodno, tako da ga uz poštovanje autorski moralnih prava može svako iskorišćavati, bez autorizacije i bez plaćanja naknade. Postaje opšte dobro. Po drugom sistemu, po isteku zakonom određenih zaštitnih rokova autorska imovinska prava prelaze na državu, koja sada ima ovlašćenja da za iskorišćavanje dela naplaćuje naknadu, a od ovako stvorenih prihoda formiraju se fondovi koji se koriste namenski. Moralnopravnu komponentu autorskog prava sačinjavaju:
• pravo na objavljivanje dela – sastoji se u tome što je za života autor jedini pozvan da odluči da li će delo biti objavljeno;
• pravo na priznanje autorstva – je pravo autora da bude priznat i označen kao tvorac dela, i da se usprotivi svakom svojatanju dela od strane drugih lica;
• pravo na nepovredivost dela – sastoji se u tome što se autor može usprotiviti svakom deformisanju, sakaćenju ili drugom menjanju dela;
• pravo na nepovredivost autora – pravo da se usprotivi upotrebi dela koja bi vređala njegovu čast i ugled autor ima prema svakome pa i prema onome na koga je preneo svojinu na orginalu;
• pravo pokajanja – na osnovu prava pokajanja autor može da povuče iz prometa primerke svog dela, i da u njemu vrši izmene i dopune koje bi ga učinile dostojim njegovog ugleda i imena.
Autorska moralna prava takođe prelaze na naslednike, pripadaju naslednicima za vreme od 50 godina posle autorove smrti, a po proteku ovoga vremena o njihovoj zaštiti staraju se organizacije autora i akademije nauka i umetnosti. U slučaju povrede autorskih prava sud može dosuditi naknadu pretrpljene štete i narediti da se unište (ili preinače) predmeti na kojima je nanesena povreda, kao i objavljivanje presude na trošak tuženog.
 Pronalazačko pravo (pravo na patent)
Pronalazačko pravo, kao apsolutno pravo, za svoj objekt ima patent, a patent je pravno zaštićeni pronalazak, koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema. Pronalazačko pravo ne nastaje automatski sa ostvarenjem pronalaska već priznavanjem u naročitom postupku koji se vodi pred Saveznim zavodom za intelektualnu svojinu i okončava upisom priznatog prava u registar patenta. Pronalazač ima pravo da bude naznačen kao stvaralac u prijavi i svim ispravama koje se odnose na patent (pronalazačeva moralna prava), kao i da patent privredno iskorišćava (pronalazačeva imovinska prava), a to znači da prema patentu proizvodi predmete i stavlja ih u promet. On može ugovorom o licenci preneti na drugoga ovlašćenje iskorišćavanja (sa ili bez naknade), a prema opštim pravilima, licenca može biti neisključiva i isključiva. U prvom slučaju, davalac licence može i sam iskorišćavati predmet licence i davati nove licence drugim licima, a u drugom slučaju, davalac licence ne može ni u kom vidu iskorišćavati predmet licence, a sticalac može ovlašćenje iskorišćavanja ustupiti drugome ugovorom o podlicenci.
Pronalazačko pravo traje 20godina (računajući od dana podnošenja prijave patenta), i dok ovaj rok teče ono je nasledivo po opštim pravilima zakonskog i testamentalnog nasleđivanja.
 Pravo na uzorak i na model
Model je pravno zaštićeni novi oblik nekog predmeta koji se može primeniti u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, a uzorak je pravno zaštićena nova slika ili crtež, koji se može preneti na površinu nekog predmeta odnosno proizvoda. Od modela (uzoraka) kao estetskih tvorevina treba razlikovati njihove materijalne prezentacije. Zakonom se štite trodimenzionalne i dvodimenzionalne estetske tvorevine primenjene u proizvodnji a ne i njihove materijalne prezentacije u obliku tela ili slika (crteža). Pravo na model (uzorak) stiče se, posle sprovedenog postupka pred Saveznim zavodom za intelektualnu svojinu, priznanjem modela (uzorka) i upisom priznatog prava u odgovarajući registar, a važi od dana podnošenja uredne prijave za priznanje tog prava. Po svojoj sadržini ono je mešovito: moralno pravo autora je da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravama koji se odnose na model (uzorak), a imovinsko čini ovlašćenje isključivog privrednog iskorišćavanja, tj. proizvodnja predmeta prema uzorku (modelu) i njihovo stavljanje u promet. Pravo na model (uzorak) je vremenski ograničeno i traje 15 godina računajući od dana podnošenja prijave.
 Pravo na žig (zaštitni znak, marku)
Žig je znak zaštićen (registrovan) na način predviđen pozitivnim propisima, koji služi da se u privrednom prometu razlikuje roba jednog proizvođača od robe iste ili slične vrste drugog proizvođača (robni žig), ili uslužna delatnost jednog davoca usluga od uslužne delatnosti iste ili slične vrste drugog davaoca usluga (uslužni žig). Načelno, kao žig se može zaštiti svaki znak koji je dovoljno distinktivan, a to znači podoban za razlikovanje u privrednom prometu robe iste vrste a raznih proizvođača; kao što su slike vinjete, šifre, natpisi, reči, izrazi, skraćenice, slogani, kombinacije ovih znakova i kombinacije boja, trodimenzionalni oblici. Pravo na žig stiče se priznavanjem žiga i upisom priznatog prava u odgovarajući registar i traje 10 godina, računajući od dana podnošenja prijave, s tim što se njegovo trajanje (važenje) može produžavati neograničen broj puta. Ona se sastoji iz ovlašćenja titularada zaštićeni znak upotrebljava u privrednom prometu, tj. da njime obeležava svoje proizvode odnosno usluge, i da ga stavlja na sredstva za pakovanje, kataloge, prospekte, upustva, oglse, fakture i korespondenciju. On ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.
 Pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda
Oznaka porekla proizvoda je geografski naziv namenjen obeležavanju proizvoda čija su posebna svojstva pretežno uslovljena mestom (područjem) na kojem je proizveden, bilo pod uticajem podneblja ili tla, bilo da su dugovana znanju i iskustvu ljudi, bilo da su posledica udruženog uticaja oba činioca, prirodnog i ljudskog. Može služiti za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, industrijskih, zanatskih ili proizvoda domaće radinosti.
 Pravo na znak kvaliteta
Znak kvaliteta je u propisanom postupku ustanovljen znak koji privredna organizacija stavlja na svoj proizvod, radi označavanja da ima određene osobine. Znak kvaliteta za određenu vrstu proizvoda isti je za sve proizvođače tog proizvoda, čije su neke osobine istovetne, a neke druge različite.

28. Prekluzivni rokovi

Prekluzija – znači gubitak prava (pravnog prerogativa) po proteku zakonom određenog roka u kome pravo nije vršeno. Na istek prekluzivnog roka sud pazi po službenoj dužnosti. Prekluzivni rok teče neprekidno (nema ni prekida ni zastoja), posle njegovog isteka pravni prerogativ gubi se u potpunosti i po pravilu definitivno. Prekluzija se odnosi na pravne moći, odnosno preobražajna prava (npr. prava da se zahteva poništenje rušljivog pravnog posla, idr.), a ustanovljena je da bi se, u interesu pravne izvesnosti, ovlašćeni subjekt izjasnio da li će se svojim prerogativom koristiti ili neće. Prekluzivni rokovi mogu biti:
1) subjektivni – koji teku od saznanja za neku činjenicu;
2) objektivni – koji teku od nekog pravno relevantnog događaja (dan zaključenja ugovora, idr.) bez obzira na saznanje zainteresovanog subjekta za taj događaj.
Može biti predviđen samo objektivni, ili samo subjektivni rok, a najčešće su predviđena oba, u tom slučaju subjektivni rok je kraći i ističe najkasnije sa objektivnim rokom.
Prekluzivni rok – strogi rok. Posle isteka roka prava se gase. Računaju se i nedelje i praznici. Prekluzivni rok se najčešće primenjuje kod dugotrajnih pravnih odnosa.

29. Zastarelost (uopšte)

Zastarelost je prestanak prava da se zahteva prinudno izvršenje obaveze po proteku zakonom određenog vremena, u kome poverilac nije vršio svoje pravo a bio je u mogućnosti da ga vrši. Dejstvo zastarelosti je u tome što se jedna pravna obaveza pretvara u prirodnu obligaciju: dužnik ovakve obaveze ne može biti sudskim putem nateran da je izvrši, ali ako je ipak izvrši, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Zastarevaju relativna – obligaciona prava. Ne zastarevaju apsolutna prava, kao i pojedina obligaciona: alimentacija, ostali oblici izdržavanja.
Obezbeđenje pravne sigurnosti, zaštita dužnika od dokazivanja, vrši se pritisak na stranke da vrše svoja prava, javni interes.
Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (prvi dan posle dospelosti potraživanja), ako zakonom za pojedine slučajeve nije drugačije propisano. U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovog prethodnika (akcesija, priračunavanje vremena zastarelosti). Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog roka za izvršenje obaveze.
Rokovi su utvrđeni imperativnim, a ne dispozitivnim normama – ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelodti od onoga koje je određeno zakonom, niti se može voljom zainteresovanih odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme.
Dužnik se može odreći zastarelosti, ali tek pošto je ona nastupila.
Na prigovor zastarelosti poziva se dužnik kad poverilac zahteva namirenje potraživanja.
Jemac se može pozvati na zastarelost samo prema glavnom dužniku.
Sporedna potraživanja zastarevaju najkasnije sa glavnim potraživanjem.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad