Pranje novca i finansijski kriminalitet u Srbiji i regionu

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.


SRBIJA

Srbija nije finansijski centar. Nalazi se na raskršću Evrope, na „balkanskom putu“ i suočava se sa trgovinom droge, oružja, trafikingom i švercom robe. Srbija nastavlja da bude crno tržište. Ilegalne radnje su objedinjene trgovinom droge, korupcijom i organizovanim kriminalom kao i drugim kriminalnim aktivnostima. Sredstva se ulažu u nekretnine. Pranje novca se najčešće obavlja kroz trgovinu.
Kroz plaćanje roba i usluga značajna količina novca ide na Kipar. Prema zvaničnim podacima NARODNE BANKE SRBIJE (NBS) registrovano je preko milijardu dolara u 2005. godini za plaćanje roba i usluga na Kipru što ga svrstava među prvih pet izvoznika Srbiji. Registrovano je, prema grubim procenama, oko 40 miliona dolara uvoza sa Kipra u 2005. godini. Prema Vladi Republike Srbije velika disproporcija se javlja zbog plaćanja usluga treće jurizdikcije (ruska nafta) na Kipru.
Bankarski sektor Srbije je 80% strano vlasništvo. Ne postoji mogućnost u zakonu za otvaranje ofšor banaka, kompanija ili dobara. Ne postoje dokazi o alternativnom sistemu kao ni o finansijskim institucijama uključenim u poslovanje vezanim za trgovinu drogom. Srbija ima 14 slobodnih zona, od kojih su 3 u izgradnji. Osnovane su da privuku strane investitore obezbeđujući bescarinska područja kompanijama koje posluju u okviru njih.
Kao rezultat referenduma 21. maja 2006. godine Državna Zajednica Srbija i Crna Gora više ne postoji i Crna Gora je nezavisna država. Vlada Srbije postaje punopravan član Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. U Srbiji se sada primenjuju Konvencija o drogama ...

SADRŽAJ

SRBIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 CRNA GORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
BOSNA I HERCEGOVINA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
MAĐARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
RUMUNIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
BUGARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
ALBANIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21