Pranje novca

Nije neobično da se baš u SAD-u 1986. godine “odigrala legislativna premijera”, tako da je u državi Washington donesen Zakon o pranju novca, koji je strogo kažnjavao svako neprijavljivanje gotovinskih novčanih transakcija većih od 10.000 dolara. Inače, u literaturi se spominje da je izraz “pranje” promovisao londonski “The Guardian” pre trideset godina u vezi s poznatom Nixonovom aferom Watergate, a radilo se o iznosu od 200.000 dolara, predviđenih za finansiranje američke republikanske predizborne kampanje. Početkom 1980-ih godina spomenuti izraz nalazimo i u dokumentima Veća Evrope. S obzirom na to da se proces pranja novca po pravilu zbiva u tri faze te se neretko proteže preko međunarodnih granica, u čemu sudeluju manje ili veće grupe ljudi stvorene ad hoc ili za trajnije delovanje, a prethodi mu različitost predikatnih kaznenih dela, sve to jasno upućuje na složenost samog procesa pranja novca. Upravo se zbog tog razloga u literaturi pojavljuju različite definicije pranja novca, od kojih neke navodimo.

• Pranje novca svaka je tehnika usmerena na pretvorbu nepošteno i nezakonito stečenog prihoda tako da se čini kao poštena i zakonita zarada (Heršak, 1992:741).
• Pranje novca označava aktivnost usmerenu na prikupljanje nepošteno ili nezakonito stečenih prihoda putem dopuštenih poslova (Vukelić, 1994:29).
• Pranje novca možemo najkraće definisati kao pretvaranje ilegalno ostvarene dobiti u prividno legalnu (Novoselec, 1996:41).
• Pranje novca obuhvata delatnosti usmerene na prikrivanje imovinske koristi ostvarene kriminalnim delom, uključivanje, deponiranje i drugo raspolaganje tim predmetima (novcem, vrednosnim papirima, draguljima i dr.), uz stvaranje privida legalne stečenosti tih predmeta (Giunio, 1998:40).
• Pranje novca je finansijska transakcija stvorena za promicanje određenih nezakonitih aktivnosti ili za prikrivanje dobiti iz nezakonitih delatnosti (DeGabrielle, 2001:192).
• Termin pranje novca odnosi se na promenu oblika nezakonito stečenog novca tako da izgleda legalan. Osim toga, to je prikrivanje nezakonitog izvora prihoda ili njegovo korišćenje (Claessens, 2000:22).
• Tradicionalno se pranjem novca smatra (odvojeno od ostaloga) čišćenje prljavog novca proizašloga iz nezakonitih aktivnosti koje su u kolektivnoj svesti verovatno povezane s prodajom droge (Lilley, 2000:1).

. Pranje novca zloupotreba informacionih tehnologija

U okviru fronta nacionalne, regionalne i globalne borbe usmerene na iskorenjivanju
organizovanog kriminala i povećanju stepena bezbednosti veliki značaj poseduju do sada relativno neistražene mogućnosti suzbijanja pranja novca. U svemu tome su primarno značajne aktivnosti nacionalnih vlada uz veoma rastući značaj regionalne i multilateralne saradnje različitih tela i organizacija, što je trajna spoljno-politička i bezbednosna orijentacija naše zemlje, vlade i demokratskih institucija . Donošenje saveznog Zakona o suzbijanju pranja novca je samo prvi korak, formalne prirode, koji za sobom povlači veoma značajne unutrašnje i spoljnje obaveze koje će biti sve oštrije izražene u formi implicitnih zahteva i obaveza, koje će morati da ispuni naša zemlja u procesu stabilizacije i pripajanja sa Evropskom Unijom (EU) i reintegracije u međunarodne finansijske institucije (Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i druge). Zbog toga je veoma značajno odrediti implikacije mehanizama i instrumenata suzbijanja pranja novca na sektore: a) banaka, b) finansijskih institucija i v) privrede. Uz rastuću saradnju na međunarodnom planu u ovoj sferi, moguće je unapređenje nacionalne bezbednosti i zaštita nacionalnih interesa kao trajni strateški interes demokratskog društva i civilnih institucija. Izražena nestabilnost savremenog sveta u ekonomskom, političkom i društvenom pogledu, uz unipolarni svetski poredak koji je potisnuo blokovske tradicionalne podele i hladni rat ali ga nije eliminisao, donela je nove izazove. Jedan od svakako najvećih izazova je pranje novca. Ogroman napredak u razvoju informacionih tehnologija, internet, e-poslovanje, relativno jeftini informatički resursi (mogućnost nabavke personalnog računara od strane pojedinca, zakup i usluge internet provajdinga), kao i ostvarivanje dugogodišnjeg sna "kupovina iz fotelje" preko mreže, uz posedovanje platne kartice za plaćanje elektronskim novcem, stvorili su i preduslove da se u glavama pojedinaca stvori ideja za zloupotrebu istih. Prethodno definisano okruženje kao jednu od bitnih determinanti ima i ekspanziju zloupotrebe informacionih tehnologija do neslućenih granica. Zbog toga, ali svakako ne samo zato, pranje novca prerasta od usko nacionalnog i eventualno regionalnog u primarni problem regionalne i globalne bezbednosti koji će biti u fokusu svetske politike tokom prvih dekada 21. veka. Uloga nacionalnih vlada u suzbijanju pranja novca je nezamenljiva. Zaoštravanje borbe protiv terorizma, sve bezočniji teroristički akti, nove metode rada, uključivanje sve većeg broja informatičkih stručnjaka u rad terorističkih organizacija i grupa zahtevaju nove odgovore i kreiranje nacionalnih i koordiniranih međunarodnih strategija borbe u suzbijanju pranja novca. Snažan nacionalni finansijski, bankarski i regulatorni sistem i državne institucije su zaloga efikasne borbe u suprotstavljanja pranju novca. Savremena borba protiv zloupotrebe informacionih tehnologija se odvija na više frontova: nacionalnom, regionalnom i međunarodnom. Kreiranje nacionalne strategije borbe protiv pranja novca podrazumeva izgradnju i očuvanje ljudskih prava i sloboda, institucija demokratskog društva. Suština je: društvena zajednica jedino može biti na strikno zakonskim osnovama bolje zaštićena i bezbednija od pojava pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija u te svrhe.
Trendovi međunarodne trgovine, tokovi novca i kapitala, kretanje ljudi, dobijaju nove pojavne oblike i gube mnoga od postojećih ograničenja. Nastaju nove mogućnosti ali i još nepoznati rizici koje nije moguće sagledati do kraja. Novi fenomeni 21. veka zahtevaju nove organizovane društvene odgovore i reakcije. Sve ugroženija nacionalna bezbednost zahteva nove pristupe i rešenja bezbednosnog odgovora, reakcije i fronta organizovane demokratske države u borbi protiv pranja novca. Mogućnost da naša zemlja u ovom domenu ostvari značajne rezultate i proboje je potencijal sticanja enormnog regionalnog i međunarodnog kredibiliteta i povećavanja ugleda i uticaja naše zemlje i njene spoljnje politike. Uslov za to su kreiranje nacionalne koordinirane strategije suprotstavljanja pranju novca, za koju je potrebnovreme, materijalni resursi, ljudi i institucije.
Ključnu ulogu u ovoj borbi će imati banke i njihovi informacioni sistemi. Najveća je odgovornost banaka u suprotstavljanju pranju novca je sprečavanje, kako samog pranja nelegalno stečenog novca, tako i sprečavanje njegovog uvođenja u legalne tokove. Vrlo je značajna elaboracija veoma obuhvatnih i kompleksnih procedura sticanja saznanja o stvarnim aktivnostima klijenata, sticanja jasnog i nedvosmislenog saznanja i uvida za koje namene se koriste novčana sredstva (kratkoročna), investira kapital (dugoročno), sa fokusom na procedurama interne kontrole i interne revizije i eksterne komercijalne revizije, prema Međunarodnim i nacionalnim standardima revizije i računovodstvenim standardima kao i nacionalnim regulativama i merama vezanim za platni promet (unutrašnji i međunarodni). Da bi se pojava pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija suzbila neophodno je uspostaviti aspekte rane detekcije, suzbijanja i prevencije pranja novca u bankama i u sistemu platnog prometa. Kontiunirano suprotstavljanje pranju novca značajno onemogućava na preventivnoj osnovi finansiranje svih vidova kriminala. Zbog toga je potrebno sagledati u kakvoj će poziciji biti banke, bankarski, finansijski i privrednisistemi nacija, regionalni i globalni po uvođenju novih mera suprotstavljanju pranju novca kao i mehanizama za kontrolu i nadzor informacionih tehnologija koje u ovoj vrsti aktivnosti čine medium .
• Suprotstavljanje pranju novca predstavlja skup mera, radnji, aktivnosti i postupaka koje preduzimaju nadležni organi u cilju ostvarivanja funkcije države u domenu suzbijanja mehanizama pranja novca, odnosno zaštite njenih vitalnih vrednosti i nacionalne. Zaštita ne predstavlja bilo kakvu posebnu organizaciju koja bi izvršavala zadatke iz oblasti javne i državne bezbednosti, već naprotiv, delatnošću nadležnih državnih i društvenih organa ostvaruje se funkcija integralne zaštite nacionalnih interesa od negativnih efekata pranja novca.
• Sistem suprotstavljanja pranju novca predstavlja jedan od najnovijih podsistema u okviru integralnog sistema bezbednosti (javne i nacionalne) i obuhvata niz radnji i mera u sklopu organizacije fizičke i tehničke zaštite i bezbednosne zaštite (aktivne i pasivne), radi sprečavanja raznih kriminalnih i drugih oblika ugrožavanja nacionalne bezbednosti u sferi pranja novca i borbi protiv terorizma na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu, sa ciljem otkrivanja njihovih učinilaca, kao i efikasnije zaštite države od mehanizama pranja novca i terorizma što je od centralnog značaja za bezbednost zemlje, nacionalne privrede i građana.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad