Povećana funkcija kore nadbubrega

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nadbubreg je endokrina žlezda koja se sastoji od srži i kore. Ova dva dela se
razlikuju anatomski i funkcionalno, a sintetizuju i različite vrste hormona. Tako kora nadbubrega sintetiše steroidne hormone, a srž hormone aminokiselina. Iz aminokiselina fenilanina i tirozina u srži nadbubrega sintetišu se dva hormona: epinefrin (adrenalin) i noreprinefrin (noradrenalin). Hidroksilovanjem tirozina dobija se dihidroksiderivat, dopa a njegovim dekarboksilovanjem norepinefrin. Metilovanjem norepinefrina nastaje epinefrin. Epinefrin, norepinefrin i njihov prethodnik dopa nazivaju zajedničkim imenom kateholamini.

Kateholamini aktiviraju unutarćelijske lipaze (enzime koji katališu triacilglicerola), a s druge strane utiču na razlaganje glikogena, odnosno povećanje glukoze u krvi. U ovom drugom slučaju deluju posredno; naime adrenalin (noradrenalin) stimuliše enzim ademilat ciklazu, koja omogućava gradjenje 3’, 5’-cAMP iz ATR, a nastali ciklični adenozin-monofosfat stimuliše enzime koji razgradjuju glikogen. Noradrenalin, za razliku od adrenalina, vrlo slabo deluje na metabolizam ugljenih hidrata. Adrenalin i noradrenalin se dobijaju sintetički i koriste se u lečenju astmatičkih napada, za ubrzanje srčanog rada, kao i povišenje krvnog pritiska (izazivaju sužavanje krvnih sudova)...

Glikokortikoidi (kortizol)

Glikokortkoidi (kortizol) regulišu metabolizam ugljenih hidrata, belančevina i masti, kao i niz drugih složenih procesa.

Kortizol je kortikosteroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. To je veoma važan hormon koji se često označava i kao „hormon stresa“ jer učestvuje u odgovoru organizma na stres. Odgovoran je za povećanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi a ima i imunosupresivno dejstvo. U farmakologiji, sintetički oblik kortizola naziva se hidrokortizon i koristi se kao antagonista u kontrolisanju simptoma alergija, kao antiinflamator i u terapiji deficijencije kortizola. Kada je prvi put ušao u primenu u lečenju reumatoidnog artritisa, označavao se kao jedinjenje E.

Najnovija istraživanja pokazuju da visok nivo kortizola, hormona stresa, može da bude „okidač” za niz zdravstvenih nevolja, uključujući gojaznost i srčane bolesti. Prenatrpani rokovnik, porodična svađa, gomila neplaćenih računa, propalo letovanje... Nema sumnje da svakodnevni problemi izazivaju stres, zbog čega nadbubrežne žlezde luče još više kortizola, moćnog hormona stresa koji uzrokuje anksioznost, hronični zamor, gojaznost, depresiju, oslabljeno pamćenje i srčane bolesti. Ono što su naučnici tek nedavno otkrili jeste podatak da stres nije jedina stvar od koje kortizol leti u nebo. Čak i kad vam je sve u životu potaman, nezgodni hormon može da izmakne kontroli! Organizam u zapaljenju vidi znak opasnosti i reaguje snažnim mlazom kortizola.

Poznato je da visok nivo kortizola (kao i farmakološke doze glukokortikoida) ima brojna nepovoljna dejstva na organizam, na primer javlja se depresija, visoki krvni pritisak, dolazi do osteoporoze i metaboličkog sindroma X (visceralna debljina, rezistencija na insulin, dislipidemija, poremećaj koagulacije i hipertenzija). Kortizol se pojačano luči za vreme stresa, s posledicom na brojne fiziološke funkcije organizma. Sistemski krvni pritisak raste, dolazi i do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i masti s dobro poznatim štetnim posledicama. Kod osoba s normalnim nivoom kortizola, ali preosetljivim receptorima na kortizol, moguće je opaziti iste one promene koje se vide kod pojačanog lučenja kortizola.
U zadnjih nekoliko godina zapažena je velika klinička, fiziološka i biohemijska sličnost akutnog stresa i depresije...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Kora nadbubrega – hormoni 4
1.1.1 Glikokortikoidi (kortizol) 4
1.1.2 Mineralokortikoidi 5
1.1.3 Muški polni hormoni nadbubrega 5
1.1.4 Adrenalin 7
1.1.5 Noradrenalin 8
1.2 Hiperfuncija kore nadbubrežne žlezde 10
1.2.1 Cushingov sindrom 10
1.2.2 Connov sindrom 11
1.2.3 Adrenogenitalni sndrom 12
1.2.4 Femini pseudohermafroditizam 13
1.2.5 Hiperprolaktinemija 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19