Poslovanje ugostiteljskih i turističkih organizacija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Turizam je fenomen koji posebno karakteriše XX vek, kako u pogledu efekta koje prouzrokuje u društvu i ekonomskom razvoju, tako i u pogledu velike brojnosti učesnika turističkih putovanja u domaćem i medjunarodnim razmenama. Turizam nema pandana u nekoj sličnoj pojavi u pomenutim okvirima života savremenog sveta.
Za objašnjenje sadržine u suštini fenomena turizma, nauka pokazuje rastući interes. O tome, generalno, posredno svedoči i reznolikost termina koji se sreću u literaturi, a koji označavaju ovaj pojam, („Turistička industrija“, „Industrija putovanja“, „Putnička industrija“, „Turizam i putovanje“, „Turizam i gostoprimstvo“, Turizam i slobodno vreme“), kao i sve veće interesovanje raznih institucija, asocijacija, pojedinaca, pojava velikog broja škola, knjiga i časopisa koji fokusiraju teroretski i praktična pitanja ovog fenomena.
Uzimajući u obzir simplifikovano takmičenje o ekonomskom, s jedne strane i društvenom razvoju turizma, s druge strane, možemo istaći problem tzv. „društvenih troškova turizma“, kao potrebe za što preciznijim utvrdjivanjem karaktera posledica njegovog razvoja. Upravo se tu, na području „društvenih troškova turizma“, javlja potreba da se ukupnom turističkom razvoju pridje uz povećanu odgovornost. Ova tendencija je posebno uočljiva poslednjih decenija ovog vekao, kada je turizam zašao u fazu zrelosti, a merljiva je po mnogim elementima i njihovim karakteristikama koje u osnovi znače promenu u tumačenju turizma u nastupajućem periodu.
Do ’90-tih godina turizam je poznat kao masovni sa svojim karakteristikama: masovnim tržištem, standardizacijom i rigidom „pakovanju odmora“, paket aranžmanima, čarter letovima, franšizama, markama turističkih proizvoda, poslovnice, hoteli, destinacije su instrumenti koji su najčešće korišćeni.
Organizacija se odnosi na ekonomiju obima, držanje zaliha. Važna anticipiranja rasta traženje za kadrove i obuku je vezana sezonska koncentracija, visoki troškovi, nisko plaćeni poslovi, niska fleksibilnost. Marketing je masovni sa upotrebom propagande. Potrošači su delimično homogeno motivisani cenom, predvidljivi sa relativno nedevoljno iskustva.
Posle ’90-te, turizam podrazumeva fleksibilna putovanja i turizam sa više opcija. Proizvodi su fleksibilni, segmentirani, sa dosta upliva envajormentalizma. Sve više se koriste spacijalizovane operacije, destinacijska konkurentnost i kompetencija, nezavisni odmori i upravljanje prinosima. Organizacija se svodi na selektivnu ekonomiju, fleksibilnost, dijagonalnu integraciju i striktan kontakt sa tržištem. Medjutim, još uvek je denovoljna proliteracija značaja strategije ljudskim resursom. Potrošači su sa sosta iskustva, nezavisni, fleksibilni, promenjenih vrednosti, odgovorni, zreli a marketing je orjentisan na masovnu potrošnju.
Brojne, ključne i sporedne tendencije u perspektivnom razvoju medjunarodnog turizma, dvijaće se u promenljivomambijentu i u tzv. turbolentnom okruženju. U savremenom okruženju uočavaju se ivesne globalne tendencije koje značajno utiču na poslovanje pojedinih preduzeća. Sa aspekta turističkog tržišta, treba da se sagledavaju sledeće dugoročne promene: demografsko, ekonomsko, prirodno, tehnološko, političko – pravno i socio – kulturno okruženje.
Sve veća zavisnost ekonomskih i turističkih stopa rasta, utiče na obim uključivanja stanovništva iz raznih regija sveta i turistička kretanja. Ekonomski faktori, kao što su pozitivan privredni rast, rast životnog standarda i diskrecionog dohotka, utiče na porast slobodnog vremena gotovo svih slojeva stanovništva. Produžava se životni vek ljudi (a skraćuje njihov radni vek, naročito u najrazvijenijim zemljama sa visokim nivoom životnog standarda, razvojenosti zdravstva i sa drugim predispozicijama za promenama turističke trežnje.1) U medjunarodnim razmenama treba očekivati i sve značajniju ulogu zemalja u razvoju.2)
Ukupan ekonomski rast imaće podlogu u povećanoj produktivnosti rada, a neposredni efekat toga biće i povećanje slobodnog vremena zaposlenih. 3) Brojni ekonomski faktori us i u korelaciji sa naporima da se obezbedi održivi razvoj turizma. Cilj je da se postigne opšti kvalitet turističke ponude, u skladu sa zahtevima posetilaca i to, na podlozi zaštite prirodnih i kulturnih dobara, čime se istovremeno povećavaju i ekonomski efekti dolazaka i boravaka u destinaciji.
Koncept uskladjenog i tzv. ograničenog razvoja, u kome prirodni resursi diktiraju mogućnosti za postizanje ekonomskih i društvenih ciljava u turizmu, a ne obrnuto, je jedino ispravan u strategijskim opredeljenjima i prilagodjavanjima tržišnim promenama.
Tokom 60-ih, posebno 70-ih i u dobroj meri 80-ih godina usmeravanje pažnje mnogih zemelja i turističkih preduzeća bilo je na ekonomske aspekte razvoja turizma, tj na njegove direktne, inolirektne i multiplikativne efekte, tj. Na efekte koje potrošnja domaćih i stranih turista ima na ekonomiu. To je dalo i i značajan talas kritike i fokusa na pitanja uticaja turističkog razvoja na društvo i same tustiste. Argumente za ovo nalazimo u primerima sa negativnim predzakomom u razvoju turizma, na primer: uništavanje prostora (njegovo „zdravlje“ atraktivnosti, komercijalizacija kulturno – istorijskog i drugog nasledja, zatomljavanje