Posledice inflacije

Posledice inflacije mogu se podeliti u dvije kategorije: direktne i indirektne posledice:

Direktne posledice:

a) Smanjenje zaliha proizvodnih i potrošnih roba

b) Porast materijalne poizvodnje

c) Smanjenje izvoza i porast uvoza

Indirektne posledice uključuju sve pojave i odnose koji kroz porast cena bivaju uzrok preraspodele nacionalnog dohotka - jedni bez svojih zasluga dobijaju, a drugi bez svoje krivice gube.

U početnom stadijumu (puzeća inflacija) javljaju se atraktivni ekonomski pokazatelji: rastu lični dohoci, povećava se zaposlenost i u sektorima gde objektivno nema potrebe, investicioni objekti se ubrzano grade. Stimulansi su i za trgovinu, nema potrebe za konkurencijom, nominalni dohoci rastu, smanjuje se teret dugova i poreza.

Pogađa neposredne proizvođače, posebno one sa najnižim primanjima; poverioce, jer im se dugovi vraćaju u novcu manje vrednosti; štediše, jer im se vraća novac manje kupovne snage; gube i činovnici, penzioneri, uništava se uopšte srednji sloj koji živi od rente i stalnih dohodaka.

Zbog negativnih ekonomskih i socijalnih efekata, preduzimaju se određene antiinflacione mere i donosi antiinflacioni program. Različitim kombinovanjem mera i instrumenata, sprovodi se:

- politika usporavanja i zaustavljanja daljeg rasta cena - mere kontrole inflacije;

- politika otklanjanja uzroka inflacije - mere ekonomske stabilizacije;

- politika valutnih reformi - valutne mere


Mere kontrole inflacije: propisivanje cena, zarada, ograničavanje investicija, uvoza, racionalizacija potrošnje, restrikcija potrošačkih kredita, stimulisanje štednje…

Mere ekonomske stabilizacije: vraćanje na početni nivo pre nastanka inflacije (što je vrlo teško) ili stabilizacija na dostignutom nivou (lakše, bezbolnije i primjenljivije).

Ekonomske i tehničke mere valutne reforme: postiže se stabilnost obezvrijeđene valute, uvođenjem nove valute. U ovom slučaju, najjači efekti se postižu kada država oduzete novčane iznose (konfiskacija jednog dela novčane mase - oporezivanje novčane mase imovine vlasnika novca) monetarno neutralizuje, tj. ne koristi ih kao svoj prihod.

U Jugoslaviji je 1994. godine izvršena klasična valutna reforma sa ciljem zaustavljanja astronomske hiperinflacije. Početkom 1994. donešen je Program monetarne rekonstrukcije. Sprovedena je stabilizaciona politika - restriktivna monetarna politika sa ciljem smirivanja inflacije. Program monetarne rekonstrukcije sačinjavale su mere iz oblasti fiskalne i monetarne politike, monetarne reforme, politike dohotka, a predviđene su i mere strukturnog karaktera.

Osnovni cilj je bio hitno zaustavljanje inflacije i oživljavanje proizvodnje.
Osnovni zadatak monetarne politike bio je remonetizacija novčane mase do nivoa koji obezbeđuje nesmetano obavljanje plaćanja u zemlji, a da se pri tome ne izazove povećanje cena.

Restriktivnom monetarnom politikom se podržavalo ostvarivanje ciljeva Programa monetarne rekonstrukcije.