Poresko okruzenje kao determinanta razvoja akcionarskog drustva sa osvrtom na pozicij

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Poresko okruženje ima uticaj na poslovanje akcionarskih društava kao nikada do sada. Jako je bitno obratiti pažnju na sveukupne faktore koje utiču na poslovanje akcionarskih društava.Najbrojnija akcionarska društva su svakako akc. društva.Akc. društva se usled svetske ekonomske krize nalaze pred važnim iskušenjima i potrebno je dosta pažnje posvetiti poslovnim potezima kako bi se uticaj krize eliminisao.

AKCIONARSKO DRUŠTVO (a.d. ili ad)
Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije.
Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva.
Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može biti u novcu ili u stvarima i pravima, a ne u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Izuzetno, nenovčani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu ili u uslugama društvu ako je to određeno osnivačkim aktom.
Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije društva i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine od dana registracije društva.
Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i prava, njihovo plaćanje se vrši unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.
Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica i može imati najviše 100 akcionara. Ukoliko se ovaj broj poveća i održi duže od godinu, dana to društvo postaje otvoreno akcionarsko društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom niti na drugi način nuditi akcije javnim putem.
Otvoreno akcionarsko društvo je društvo čiji osnivači u vreme njegovog osnivanja upute javni poziv za upis i uplatu akcija, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. U skladu s ovim zakonom, ono može biti kotirano i nekotirano. Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcija trećim licima.

Kapital akcionarskih društava
Funkcije i struktura kapitala

Funkcije kapitala akcionarskih društava mogu se svesti na sledeće:
1. Osiguravanje sredstava za trajna ulaganja u njihovu modernizaciju,
2. Zaštitu deponenata,
3. Sigurnosni prag u slučaju nesolventnosti akcionarskog društva, odnosno likvidacije,
4. Neutralizacija gubitaka, uz omogućavanje akcionarskim društvima da sačuvaju kreditnu sposobnost,
5. Kapital je izraz finansijske moći, stabilnosti, poverenja, profitabilnosti i solventnosti akcionarskih društava.
Stoga je, često, kapital određen kao donji prag za osnivanje akc. društva, ali i za otavaranje procesa koncentracije i centralizacije banaka.
Osnovna uloga trajnog kapitala akc. društvaje u tome da predstavlja zaštitu akc. društvaod neočekivanih gubitaka i finansijskih udara, koje ne mogu apsorbovati iz tekućeg poslovanja. On istovremeno štiti deponente od eventualne nesolventnosti banaka.

Indikatori kapitala akc. društva danas su uopšte prihvaćeni u bankarstvu sveta. Najčešće se koristi odnos kapitala prema sredstvima, jer taj odnos pokazuje sposobnost akc. društvada amortizuju nepovoljne udare na ukupne bilansne odnose.
Koristi se indikator isplaćenih dividendi u odnosu na operativne odnose prema korigovanim neto prihodima. Isplaćene divedende prema neto prihodima indikator su odnosa akc. društva prema kapitalizaciji osnovnog kapitala.
Većina država koristi kao indikator minimalnog potrebnog kapitala određeni prosečni deo učešća kapitala u ukupnoj aktivi i ukupnoj pasivi.
Oblici kapitala akc. društvaprimarnog i sekundarnog karaktera mogu se prikazati na sledeći način:


Kapital a.d. - Funkionalno
Primarni kapital Sekundarni kapital
- akcijski kapital - Opšte rezerve za pokriće gubitaka po kreditima
- objavljene rezerve - neobjavljene rezerve
- vrednost biznisa u bilansu - namenske rezerve za pokriće gubitka
- ulaganje u druge finansijske - rezerve za revarolizacione aktive
Organizacije

Uz separaciju i izdvajanje pojedinih oblika kapitala akc. društvaistovremeno je dogovorena metodologija merenja rizika i relativna rizičnost pojedinih pozicija u bilansu banaka.
Celokupna aktiva akc. društva podeljena je na kategorije relativne rizičnosti prema mogućoj izloženosti kreditnom riziku.