Poslovi policije po zakonu o krivičnom postupku

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

U okviru svojih nadležnosti radnici Organa unutrašnjih poslova su ovlašćeni da preduzimaju čitav niz akcija koje se po zakonu o krivičnom postupku svstavaju u deo operativno-kriminalističkih radnji i mera. Sve radnje iz predkrivičnog postupka su jasno pobrojane i imenovane u zakonu o krivičnom postupku (ZKP) i Pravilnikom o načinu vršenja poslova službe javne bezbednosti. Sve radnje koje se preduzimaju u predkrivičnom i krivičnom postupku moraju biti u skladu sa Ustavom i ZKP-om, koji obezbedjuju zaštitu ustavom zagarantovanih prava gradjana. Ostvarivanje ovih prava i zaštita zakonitosti u predkrivičnom postupku je jedno od najosetljivijih pitanja u praksi, jer zbog mnogih nedorečenosti i nepreciznosti u zakonu, kao i okolnosti da se radi o postupku koji je velikim delom van kontrole sudskih organa moguća je zloupotreba prava od strane policije. Tokom sprovodjenja radnji iz predkrivičnog postupka, ceneći dosadašnji rad policije, i uobičajenu praksu, uočene su česte i grube povrede osnovnih ljudskih prava koja su garantovana ustavom. Najčesće dolazi do povreda sledećih prava:
• jednakost gradjana pred zakonom i jednaka zaštita bez obzira na politička ili druga uverenja,
• nepovredivost ljudskog dostojanstva i prava na privatni život,
• zajemčenost zaštite tajnosti podataka o ličnosti,
• nepovredivost stana i predpostavka nevinosti
• zajamčeno pravo poštovanja ljudske ličnosti i dostojanstva u krivičnom i svakom drugom postupku kao i u slučaju lišenja ili ograničenja slobode,
• pravo da niko ne sme biti podvrgnut mučenju, ponižavanju ili postupanju
• zajamčena sloboda savesti, misli i javnog izražavanja mišljenja,
• pravo iznošenja javne kritike rada državnih organa

Najčešće primenjivane operativno-kriminalističke radnje u krivičnom postupku koje policija sprovodi su sledeće:
• vršenje uvidjaja
• veštačenje
• ekshumacija i obdukcija
• saslušavanje i ispitivanje svedoka
• Pretresanje stana i lica
• Oduzimanje predmeta

ZKP kao i ostali navedeni zakoni i pravilnici jasno za svaku od ovih radnji detaljno utvrdjuju mogućnost i okolnosti pod kojima se iste mogu sprovesti.

Prvenstveno prema ZKP-u, sve nabrojane operativno-kriminalističke radnje se mogu sprovoditi kada je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; da bi se obezbedilo otkrivanje učinioca krivičnog dela ili prikupljanje ili obezbedjenje dokaza i predmeta vezanih za počinjeno krivično djelo. To je osnovni i zajednički uslov da bi se uopšte mogle preduzeti navedene akcije policije u krivičnom postupku.


1.1 Zakon o krivičnom postupku BiH

Ovim zakonom utvrđuju se pravila krivičnog postupka po kojima je dužan postupati Sud Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Sud), glavni tužilac Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Tužilac) i drugi učesnici u krivičnom postupku predviđeni ovim zakonom, kada postupaju u krivičnim stvarima.

1.1.1 Princip zakonitosti

1. Pravila utvrđena ovim zakonom trebaju obezbediti da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivičnopravna sankcija pod uslovima propisanim u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: KZ BiH) i u drugim zakonima Bosne i Hercegovine u kojima su propisana krivična dela i u zakonom propisanom postupku.
2. Pre donošenja pravosnažne presude osumnjičeni, odnosno optuženi može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje propisuje ovaj zakon.
3. Za krivična dela koja su u nadležnosti Suda samo taj sud može izreći krivičnopravnu sankciju u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.

1.2 Pojam, značaj i vršenje uviđaja

Po pravnoj definiciji uviđaj predstavlja neophodan procesni postupak nadležnog organa, kao i istražnu radnju za dokazivanje u krivičnom postupku. U zakonskoj formi uviđaj je predstavljen kao istražna radnja koja se preduzima kada se utvrđuju ili razjašnjavaju činjence i okolnosti od neposredne važnosti za krivični postupak. Pod uviđajem podrazumevamo istražnu, odnosno sudsku radnju, čija je sadržina neposredno, čulno zapaženje, utvrđivanje ili razrešnjenje pojedinih okolnosti i činjenica, koje su značajne za postupak u pojedinom krivičnom slučaju. Postoje i druge definicije uviđaja koje su više kriminalističko-taktičkog odnosno kriminalističko-tehničkog značaja a koje navode sadržaj uviđaja u neposrednoj primeni čulnih organa tj. od koriščćenja čula opažanja od strane ovlašćenih lica pri vršenju ove istražne radnje. Sa time se zapravo sama pravna definicija uviđaja kao istražne radnje može dopuniti time da je uviđaj takođe i kriminalistička radnja, dok je shodno tome neposredno opažanje na mestu kriminalnog događaja deo kriminalističke obrade lica mesta.

Predmet uviđaja mogu biti mesto krivičnog dela, stvari, lica i leševi.

Mesto krivičnog dela ne mora biti fiksno određeno i označeno već se može i proširiti ako ovlašćeno lice koje vrši uviđaj smatra da je to neophodno u sklopu sa potrebama prikupljanja dokaznog materijala. Istražnu radnju preduzima i samoinicijativno vrši istražni sudija odmah