Polozaj predsednika Srbije u pravnom sistemu Srbije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pravo se razmatra i izučava na razne načine. Vrlo često pravo se posmatra kao društvena pojava. Tako se izučava pored ostalih vrlo širokih društvenih pojava: morala, običaja, države, raznih društvenih organizacija pa i čitavog društva. U tome se pravo ne izučava samo od pravnih, već i od mnogih drugih društvenih nauka: ekonomije, sociologije itd. Međutim, pravo se proučava i kao skup pravnih normi i ljudskog ponašanja. Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih normi koje su sređene u odgovarajuće delove i skupa čine logičku i neprotivrečnu celinu. Ljudi se po tim normama ponašaju, poštuju ih ili ne poštuju. S druge strane, pravo čini skup opštih i konkretnih normi, opštih i konkretnih pravnih akata. Na osnovu opštih akata i normi donose se konkretni. Prema tome, pravni sistem je skup opštih pravnih normi sređenih po određenim kriterijumima u određene manje i veće grupacije, celine, tako da sve skupa čine jedinstvenu i neprotivrečnu celinu.
Pravni sistem se sastoji od određenih elemenata (delova). Pravni sistem čine sledeći delovi: pravna ustanova, pravna grana i pravna oblast...

Položaj predsednika Srbije u pravnom sistemu Srbije

Položaja institucije predsednika Republike zavređuje pažnju. Ona svedoči o svrhovitosti projekta novog ustava, ali i o karakteru reforme pravnog sistema u Srbiji. Na uobličavanje predsednika Republike uticale su okolnosti: promenjenog državnog statusa Srbije, konstelacije unutrašnjih političkih snaga, ukupnog političkog ambijenta i dosadašnjeg iskustva sa institucijom predsednika Republike.
S druge strane, kohabitacija između vlade i predsednika Republike je relativno uspešno opstajala, čime su kritičari polupredsedničkog sistema ostali bez jednog od ključnih argumenata za promenu karaktera modela organizacije vlasti - da mešoviti sistem vodi ustavnim i političkim krizama.
Na kreiranje ustavnih ovlašćenja i pozicije predsednika Republike utiče i stav javnog mnjenja. Javno mnjenje često nema jasnu percepciju kako treba modelirati pojedine ustavne institucije.
Primera radi, prema jednom istraživanju iz 2002. godine, većina anketiranih je smatrala da predsedniku Republike treba povećati ovlašćenja, ne razumevajući da se ključ problema ne skriva u normativnim ovlašćenjima, već u autoritetu predsednika Republike i njegovom odnosu prema političkim strankama......

Izbor i mandat predsednika Republike Srbije

Ustav Srbije od 2006. godine je, uz izvesna odstupanja, sledio odredbe o načinu izbora i mandate Predsednika Republike iz Ustava od 1990. godine. Mitrovdanski ustav se opredelio za neposredan izbor i petogodišnji mandat predsednika Republike. Dobra strana ovog ustava je nastojanje da otkloni određene nedostatke i praznine prethodnog ustava u regulisanju uslova i postupka izbora predsednika Republike.
Međutim, njegova slabost je da u tome nije bio dosledan, pa se prigovori mogu uputiti činjenici da nisu podrobnije uređeni uslovi i postupak izbora predsednika Republike, već je to prepušteno zakonskim propisima.
Osnovu ustavne pozicije predsednika Republike čini njegov neposredan izbor (član 114), tako često kritikovan u našoj naučnoj javnosti u poslednjoj deceniji XX veka. Naime, smatralo se da je direktan izbor predsednika Republike izvor njegovog nadmoćnog mesta u ustavnom i pravnom sistemu Srbije....

S A D R Ž A J:

UVOD 3
1 Položaj predsednika Srbije u pravnom sistemu Srbije 4
1.1 Ustavna definicija predsednika Republike Srbije 4
1.2 Izbor i mandat predsednika Republike Srbije 5
1.3 Ovlašćenja 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14