Političke teorije, doktrine ideologije-liberalizam

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Ideje su duboko ukorenjene u ljudskom znanju. Najčešće se karakterišu kao racionalne ili iracionalne, bilo da govorimo o filozofskim, društvenim ili političkim idejama. Dakle, reč je o slikama, kojima ljudi objašnjavaju realnost sebi i drugima. A slike su mnogo češće nadrealne, apstraktne, onakve kakve bi mi želeli da budu. Retko su realan i veran prikaz stvarnosti.
Kao nauka o idejama, nastala je ideologija. Zaslužan za ovu kovanicu ( ideja – logija ) je francuski filosof Desti de Trasi. Na ideologiju je gledao kao na nadnauku tj. nauku nadređenu svim drugim naukama. Čak štavise za njega i grupu filosofa okupljenu oko Nacionalnog instituta, ideologija predstavlja složen filosofski sistem koji analizira sve ljudske ideje tj. razmatra duhovne aktivnosti čoveka u svim oblastima, kako bi se osmislio program (praktična pravila) društvene i političke organizacije svakodnevnog života. Onaj koga istoričari smatraju poprilično odgovornim za negativne asocijacije koje pojam ideologija nosi je Napoleon. On će ovu grupu francuskih filosofa pogrdno nazvati ideolozima jer su se oni krajnje kritički odnosili prema njegovom cezarizmu i imperijalizmu. Okarakterisao ih je kao teoretičare i metafizičare čija filosofija nema veze s političkom stvarnošću. Napoleon je očigledno reagovao po principu „napad je najbolja odbrana“. Jer, ako su ičije ideje u to vreme bile opasne, onda su to njegove....


POJAM IDEOLOGIJE

Šta je drugo istorija politike do istorije političkih ideja i koncepcija? U Antici, političke ideju su bile isključivo normativnog karaktera. Počevši od Heraklita, pa do Platona i Aristotela čija dela detaljno opisuju kakvo bi društvo trebalo da bude. Srednji vek donosi sa sobom novi način političkog promišljanja. Do ovih promena najviše dolazi usled jakog crkvenog uticaja. Već od Makijavelija, pa do danas, vlada ideološki pluralizam. Jedan od faktora koji utiče na klasifikaciju ideologija je način na koji pojedinac nameće svoje ideje kao opšti interes ( sila, novac, ubeđivanje itd.)
Osobađanje čoveka od srednjevjekovnih stega, rušenje staleške strukture društva, ograničavanje vlasti vladara, suverenitet naroda. Ostvarivanje ovih i sličnih ideja, počelo je još pod uticajem humanizma, renesanse i racionalizma. A ideje o formiranju nacija – država, datiraju iz XVII vijeka. Preciznije, iz vremena posle Vestfalskog mira ( 24. oktobra 1648. )...