Pojmovno određivanje izazova, rizika i pretnji

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Međunarodna bezbednost završetkom hladnog rata – od trenutka obaranja berlinskog zida i raspada SSSR-a – gubi svoju utemeljenost i “sigurnost” u postojećem svetu podeljenom na dva suprotstavljena bloka. Iako suprotstavljena, ta dva bloka davali su svojim članicama jasnu predstavu ko je neprijatelj, odakle prete opasnosti, kako se doživljavaju i kako mogu da se spreče. Postojao je svet sa jasnom zamisli međunarodne bezbednosti i sistema.
Danas to više nije slučaj. Neizvesnost je postala pravilo, a strahovanje raspoloženje . Ne postoji više ravnoteža između dve supersile koje su kreirale svetsku politiku nakon II svetskog rata, i svet se nalazi u periodu brojnih protivrečnosti , istovremenom procesu fragmentacije i integracije, na raskršću globalne strukture , i u neprestanom preoblikovanju. Sistem međunarodne bezbednosti i njegovih referentnih objekata ispunjen je i suočava se sa brojnim izazovima, rizicima i pretnjama. Sada oni više ne poseduju onu snagu ugrožavanja celokupne bezbednosti – od pojedinačne do svetske – koju je sa sobom nosio mogući nuklearni rat, već u sebi sadrže nove potencijalne uzroke nanošenja štete i patnji po međunarodnu zajednicu i njenu bezbednost.
Predmet istraživanja ovog rada jeste utvrđivanje, razvrstavanje, opisivanje, analiziranje i pojmovno određivanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji u menjajućem sistemu međunarodne bezbednosti i njegove zamisli.
Namera i cilj ovog istraživanja je da se izvrši deskripcija izazova, rizika i pretnji i da se na osnovu datih pojmovnih određenja utvrdi da ovi oblici ugrožavanja nisu sinonimi, naročito kako ih mnogi iza naučnih, a posebno iz vojno-političkih krugova, doživljavaju i primenjuju u svakodnevnom društveno-političkom i vojnom procesu. Značaj ovog istraživanja – pojmovnog određivanja – ogleda se i u tome da je kao predmet istraživanja postavljena jedna nedovoljno istražena oblast. Nedostatak stručne literature koja se bavi istraživanjem ove
nedovoljno pojmovno određene teme često dovode do mnogobrojnih, izmenjivih i nejasnih tumačenja bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Neki autori i utvrđuju i jasno prave postojeće razlike između njih, ali ne ulaze u razjašnjenje problematike njihovog pojmovnog razlikovanja i određenja. To se upravo i želi postići ovim radom – da se izvrši njihovo utvrđivanje, razvrstavanje, opisivanje, analiza i pojmovno određivanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Time bi i stručni krugovi, politički donosioci odluka i javnost dobili na uvid rezultat u kome se na jednom mestu jasno utvrđuju razlike i utvrđuje njihovo pojmovno određivanje. Praktičan značaj i primena ogledali bi se u njihovoj javnoj i stručnoj primeni, naročito u poslednje vreme kada se politička, vojna i zainteresovan društvena javnost interesuje i bavi stručnim i političkim kreiranjem brojnih nacionalnih dokumenata od važnosti za jednu državu – od nacionalne strategije države, strategije odbrane do vojne doktrine. Opravdanost istraživanja nosi u sebi i verifikatorni i heuristički rezultat. Prvi potvrđuje postojeća saznanja o razlikama izazova, rizika i pretnji koja postoje ali koja nisu pojmovno uređena, dok heuristički rezultat nosi u sebi novinu dajući pojmovno određivanje svakog pojma ponaosob i na jednom mestu. Ovo poslednje je potrebno i važno kada se nakon prikupljanja podataka o predmetnim pojmovima moglo zaključiti da su dosadašnja istraživanja veoma oskudna – da ne postoji opsežnije istraživanje pojmovnog određenja izazova, rizika i pretnji, da je ovaj problem veoma malo obrađivan i da je selektivno, po potrebi određene oblasti društvenih nauka davano pojedinačno, prilagođeno toj oblasti, pojmovno određivanje izazova, rizika i pretnji.

Pored pojmovnog određivanja izazova, rizika i pretnji u ovom radu vrši se utvrđivanje, opisivanje i analiziranje zamisli i sistema međunarodne bezbednosti. Zamisao, shvaćena kao mišljenje, ideja o sistemu bezbednosti, i sistem, kao preovlađujuća struktura ili organizacija društva, poslova, moći i politike, nalaze se danas u neprestanom prilagođavanju stvarnosti. One su u neprestanom procesu preoblikovanja, u trci sa stvarnim svetom, i kao takve utiču, ali iz njih i proističu izazov, rizici i pretnje.