Pojam, uloga i značaj kredita - finansije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1. Pojam, uloga i značaj kredita

U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam kredita predstavlja privredno-pravni pojam pod kojim se podrazumeva dužničko poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem (ili nekim drugim predmetom) dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima (pokriće, kamata, rok, način otplate, itd.). Kredit je ustvari privremena usluga koju čini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje određenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na naki način pravo raspolaganja od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriodu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih oblika davanja. Kredit se po pravilu daje uz oređenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. Sam izraz kredit potiče od latinske reči credo, što znači verovati. Već u i samom etimološkom značenju reči ističe se poverenje kao veoma važan uslov za zasnivanje kreditnih odnosa. Kredit se kao ekonomska kategorija pojavljuje sa nastankom robno-novčanih odnosa. Međutim, i u robovlasništvu i u feudalizmu javlja se u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i za plaćanje raznih dažbina. Najčešće su ih pod teškim uslovima uzimali sitni proizvođači. U savremenim uslovima kredit je od izuzetne važnosti jer ima nekoliko značajnih funkcija: Mobilizacija i raspodela prikupljenih slobodnih sredstava. Osnovna funkcija kredita jeste mobilizacija slobodnih novčanih sredstava koja se nalaze privremeno van funkcije (rascepkana na brojnim mestima i usitnjena kod mnogobrojnih vlasnika) i njihovo usmeravanje na finansiranje procesa reprodukcija. Bez organizovanog bankarskog i kreditnog aparata ta sredstva bi ostala neuposlena, što bi predstavljalo veliku ekonomsku neracionalnost.
Obezbeđenje kontinuiteta procesa reprodukcije rasta i razvoja preduzeća. Mobilisana slobodna sredstva i štednju finansijski sistem, preko kredita, rascionalno upošljava i obezbeđuje osnivanje, kontinuitet, rast i razvoj preduzeća. Kredit je dakle u funkciji likvidnosti i stabilnosti proizvodnje.

Podsticanje bržeg privrednost razvoja

Podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja. Usmeravanjem kredita u razvoj privredno nerazvijenih područja podstiče se ravnomerniji regionalni razvoj i ruralni, što je od izuzetno ekonomskog ali i šireg društvenog (demografskog, socijalnog) značaja.

Vođenje određene ekonomske i socijalne politike
Obezbeđenje stabilnosti tržišta i cena

Kontrolna funkcija. Poslovna banka pri odobravanju kredita uslovljava svog komitenta da vrši stalnu kontrolu svoga poslovanja kako bi bila sigurna da je on kreditno sposoban, da kredit koristi namenski, da tokom otplate kredita posluje uspešno i bez poteškoća izvršava ugovorene obaveze prema banci. Regulator ponude i tražnje na tržištu. Selektivnom kreditnom politikom može se uticati na podsticanje određenih oblasti i privrednih grana i na taj način regulisati ponuda i tražnja na trđištu. Pored toga, kredit omogućava da se kao kupci na tržištu pojavljuju i ona pravna i fizička lica koja trenutno nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, što doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Doprinos porastu međunarodne ekonomske razmene i razvoju međunarodnih privrednih odnosa


2. Klasifikacija kredita
2.1. Vrste bankarskih kredita

Kredit se u privrednom životu zemlje može razvrstati prema nizu kriterijuma:
Prema obliku u kojem daje kredit se može podeliti na: naturalni, robno-novčani i novčani. Naturalni kredit je kredit koji se daje u nekom realnom dobru (žitu, stoci i dr.); on je praoblik kredita i danas je veoma redak. Robno-novčani kredit je takav kredit koji se daje u robi, a vraća se u novcu; Ovakav oblik se najčešće praktikuje između poslovnih subjekata. Organizovani kredit se daje i koristi u novcu, tako da se pod pojmom kredita uglavnom podrazumeva novčani kredit.

Prema upotrebi tj. prema nameni za šta se koriste sredstva, krediti mogu biti potrošački i proizvođački. Potrošački kredit je onaj koji se zaključuje radi povećanje potrošačke moći dužnika. Proizvođački kredit se koristi da bi se uvećala proizvodna moć dužnika; i njegova svrha je da poveća potrošačku moć direktinim povećanjem proizvodnje. Proizvođački krediti mogu biti obrtni i investicioni krediti. Krediti za obrtne potrebe su oni kojima se nadoknađuje nedovoljnost potrebnih obrtnih sredstava preduzeća. Ova vrsta kredita se najčešće koristi za finansiranje redovnog procesa proizvodnje. U tom procesu novac se iz kredita pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom prodajom ponovo u novac, da bi nastavio kružno kretanje na relaciji novac – roba – novac. Osnovna karakteristika obrtnog kredita je što se u kratkom roku može pretvoriti u novac i vratiti. Investicioni krediti se odobravaju za nabavku osnovnih sredstava i za izgradnju novih pogona i fabrika radi povećanja proizvodnje. Oni se ne mogu otplatiti brzo, pa se odobravaju na duže rokove.

U odnosu na plaćanje kamate, krediti se mogu razvrstati na: kamatne i beskamatne. Sa gledišta poverioca, tj. subjekta koji daje kredit, krediti se mogu razvrstati na: privatne, zadružne, bankarske, javne domaće, inostrane, itd.Sa gledišta dužnika, odnosno korisnika kredita, razlikuju se: zemljoradnički, zanatski, trgovački, otkupni, industrijski, komunalni, državni, i dr..Prema obezbeđenju kredita postoje: lični (personalni) i pokriveni (realni) krediti. Lični ili personalni je onaj kredit koji se daje jednom licu ili preduzeću bez specijalnog pokrića. Pokriveni ili realni je onaj kredit za čiju se podlogu ili pokriće uzimaju u zalogu realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. Tipičan lični kredit je menični kredit, dok hipotekarni, založni, garantni i drugi krediti spadaju u grupu realnih kredita.S obzirom na odobravanja i naplate krediti mogu biti: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Kratkoročni krediti su oni krediti koji traju od jednog dana do dve godine. Srednjoročni krediti su oni koji dospevaju u roku od dve do deset godina a dugoročni oni čiji rok dospeća prelazi deset godina. S obzirom na ulove otplate, krediti se dele na: cele, obročne i amortizacione kredite. Celi krediti su oni koje treba vratiti u roku u celom iznosu, obročni su oni koji se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama, a amortizacioni su oni koji se otplaćuju polugodišnje ili godišnje.Za statističke svrhe je važna podela na odobrene i iskorišćene kredite, planirane i neplanirane kredite. Odobreni kredit je kreditni okvir, tj. unapred limitiran volumen sredstava do kojeg se neki kredit može koristiti. Korišćeni kredit je faktički iskorišćeni deo tog okvira. Planirani kredit je kredit koji je predviđen na osnovu plana, a neplanirani onaj koji se naknadno stavlja kao tražnja i nije predviđen u planu.


2.1.1. Eskontni kredit