Pojam ukusa i njegova uloga u Hjumovoj filozofiji umetnosti

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Pojam ukusa i njegova uloga u Hjumovoj filozofiji umetnosti
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Iako je savremeni pojam ukusa jednostavno formulisao Benedeto Kroče, rekavši da je ukus "sposobnost suđenja u pitanjima lepote", i time svrstao međ ključne pojmove kojima će se estetika kao filozofska disciplina baviti, pokušaćemo pratiti pojavu ovog pojma od XVII veka, kada se on počinje obimnije koristiti u literaturi, sa posebnim osvrtom na Kanta. Tu ćemo, između ostalog, videti i to kako su neki od filozofa ili estetičara zastupali i tezu gore napadnutu - da se o ukusima ne raspravlja, te da se ovde radi o sasvim mističnoj sferi o čijem sadržaju ne smemo ili ne vredi pitati.

Dejvid Hjum

Dejvid Hjum je bio škotski moralni filozof. Zajedno sa Adamom Smitom, Adamom Fergusonom,Džošuom Takerom i mnogim drugima, bavio se temeljima i granicama morala, empirizmom i onimnajznačajnijim za nas – kritičkim (skeptičkim), naspram konstruktivističkog, racionalizmom.
Novovekovna vera u racionalnost je u 18. veku dobila dva različita poimanja sadržaja pojma „racionalnost“ i dva različita stanovišta u proceni saznajne modi, na šta de se nadovezati i dva različita pogleda na ljudsku prirodu i na čovekovo delovanje, što zajedno tvori temelj razlikovanja konstruktivističkog i kritičkog racionalizma. Hjumovo osnovno epistemološko stanovište kao kritičkog racionaliste je skeptičko. Pretpostavka kritičkog racionalizma je pretpostavka o pogrešivosti, ograničenosti, nepotpunosti i neizvesnosti ljudskih saznajnih modi – Neznanje ili ograničeno znanje, kao konstitutivna osobina čoveka, čini nemogudim svako preterano optimističko poverenje u ljudski razum.

Ovi nedostaci ljudskog razuma mogu se kompenzovati oslanjanjem na vekovnim iskustvima stvarane i zato „mudrije“ – jer su dugotrajnim iskustvom potvrđene kao „mudrije“ - i stabilnije društvene ustanove

Ova pretpostavka saznajnog skepticizma dalje podrazumeva metodološki individualizam i saznanje kao evolutivni poces učenja na greškama.Uz epistemološki skepticizam, škotski moralni filozofi su razvili i antropološki skepticizam. Ono sto stav antropološkog skepticizma uzima kao temeljnu odrednicu jeste briga pojedinca o sopstvenom integritetu. Ljude motiviše samoljublje. Pri tome, pojam samoljublje (self-love) nije samo
antropološki ved i epistemološki pojam, sto znači da delovanje pojedinca nije samo u cilju ostvarivanja vlastitog interesa, ved je i individualno delovanje oslonjeno na nužno ograničena, delimična i individualna znanja koja samo ta individua poseduje. Iz ovakvog antropološkog I epistemološkog individualizma proizilazi legitimni zaključak da je samo pojedinac konačni sudija svojih ciljeva (kopernikanski obrt). Kako individualni interes u najvedem broju slučajeva motiviše delatnost pojedinca, to je svako insistiranje na opštem interesu kao motivu delovanja, samo krivotvorenje stvarnih motiva, jer je, kako je zaključio Hjum „opšti interes ... nesto isuviše zamagljeno da bi uticao na vedinu čovečanstva i bilo kakvom silom delovao na postupke suprotne ličnim interesima“. A, kako je pokazao prvo Smit, pa potom i Hajek, činjenica epistemološkog individualizma negira svaku mogudnost postojanja bilo kakvog „opšteg“ uma kao nosioca ukupnog znanja u društvu (Hegel, Marks). S obzirom na to da je „ukupno“ društveno znanje visoko disperzivni skup mnoštva individualnih znanja, ono se nikad ne može centralizovati u bilo kom pojedincu, teorijskom sistemu, partiji ili državi. Iz ovakve epistemološke posledice proizilazi dodatni zaključak o neopravdanosti govora o „opštem“ interesu kao nekakvom „istinskom“ interesu, jednako kao što je izlišno i pogrešno govoriti o bilo kakvoj „istinskoj“ ili „autentičnoj“ ljudskoj prirodi. „Opšti interes“ ili „opšte dobro“ nije ništa drugo do samo načelna mogudnost da pojedinci realizuju svoje vlastite ciljeve i vlastite koncepcije dobra.

Ova priča, u načelu, o metodološkom individualizmu, vrlo nam je dragocena za dalje razgledanje sveta političke filozofije Imanuela Kanta, jer ga je baš ona „probudila iz dogmatskog dremeža“ I naterala da uvede rascep između čoveka i njegove svesti (kopernikanski obrt) ukazujudi na to da svest nije određena niti transcedentnim (mogu se saznati, ali ne i iskusiti) niti empirijskim objektom, ved samom sobom, a svest sama, postoji zahvaljujudi toj razdvojenosti. Dakle, ovo je Kant naucio od Hjuma.

O ukusu i filozofiji ukusa

Hjum je smatrao da merilo ukusa proizlazi iz biološkog sastava... shvatanju ukusa kao posledice rada "unutrašnjeg čula". Hjum je empiričar, koji suštinu umetnosti sagledava iz prirodnog bića umetnika. To dalje pretpostavlja da, ukoliko želimo da pronađemo duhovne uzroke umetnosti, moramo proučiti građu i sastav ljudske prirode.

Osnovni stav koji Hjum brani ima za cilj da pokaže kako naš ukus potiče ne iz intelektualnog, već iz prirodnog, emocionalnog dela našeg biološkog sastava. On je išao tako daleko da je potpuno suprotstavio Razum i Ukus.

"Razum pruža znanje o istini i laži; Ukus daje osećanje lepog i ružnog, poroka i vrline. Prvi otkriva predmete kako stvarno stoje u prirodi...; drugi ima stvaralačku sposobnost i, polazeći i bojeći sve prirodne predmete bojama pozajmljenim od unutrašnjeg osećanja, na neki način ponovo stvara. (...) Ukus pak pruža zadovoljstvo ili bol, pa tako stvara sreću ili nesreću, i time postaje pobuda za delovanje..."
"Jer lepota, u pravom smislu, i nije u spevu, nego u osećanju ili ukusu čitaoca. A ako čovek nema tako tananu narav da bi mogao iskusiti to osećanje, on nužno neće znati ništa o lepoti, pa makar imao razum i naučnu sposobnost anđela."
Čak i za skeptika Hjuma merilo ukusa je utvrdio Bog, koji je rasporedio razne redove i klase postojećeg i dao svakoj posebnu prirodu.
"Mada su načela ukusa univerzalna i gotovo ista kod svih ljudi, ipak je malo onih koji su merodavni da sude o nekom umetničkom delu."
Ukus je zajedničko svojstvo ljudi, ali se on mora i izgrađivati, empirijski dalje modifikovati, jer postoji objektivna opasnost da se on može i pokvariti zavisno od provale u čoveku, kritičaru predrasuda, ali i zbog nedovoljne istančanosti.
Etika i estetika nisu toliko predmeti razuma koliko ukusa i osećaja. Lepota, bilo moralna ili prirodna, više se oseća nego što se opaža. Ili, ako o njoj zaključujemo i pokušavamo utvrditi njeno merilo, mi razmatramo novu činjenicu, naime opšti ukus čovečanstva ili neku takvu činjenicu koja može biti predmet zaključivanja ili istraživanja.

Moguće je da je Dejvida Hjuma prenebregao jer on, po legendi, pripada taboru subjektivista. O dispozicionalnoj estetici tu nema ni reči. AHjum je, uz Kanta, zastupao baš


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:07 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Poruke u ovoj temi
Pojam ukusa i njegova uloga u Hjumovoj filozofiji umetnosti - Vesnica - 20-05-2010 08:07 PM

Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam umetnosti i razlike tumačenja pojma umetnosti kroz istoriju Maja 0 3,431 29-08-2012 04:23 PM
zadnja poruka: Maja
  Psihološke teorije umetnosti Maja 0 2,089 29-08-2012 04:22 PM
zadnja poruka: Maja
  Uloga umetnosti u nacističkoj Nemačkoj Maja 0 1,444 29-08-2012 04:15 PM
zadnja poruka: Maja
  Likovne umetnosti 19, 20. i 21. veka Dzemala 0 2,147 13-08-2011 01:55 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Problem umetnosti i lepote, s posebnim osvrtom na jaspersovo shvatanje - filozofija zekan 0 2,457 09-09-2010 11:41 AM
zadnja poruka: zekan

Skoči na forum: