Pojam stvari

Stvar je u građanskopravnom smislu deo materijalne prorode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Taj deo materijalne prirode mora da je faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti. Stvari su i prirodne snage, odnosno energije u obliku elektriciteta, toplote, gasa, ukoliko su potčinjene čovekovoj vlasti i stavljene u njegovu službu. Da postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti. Da nije isključen iz prometa, da se nalazi u građanskopravnom prometu. Ali ima stvari u građanskopravnom smislu koje nisu u prometu, samo je pravo svojine koje na njima postoji neprenosivo (tzv. dobra mrtve ruke). Kada za neku stvar kažemo da je u prometu, to u stvari znači da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Stvari van prometa su stvari na kojima postoji neprenosivo pravo svojine kao što su na primer javna dobra (stvari u koje nije uložen nikakav rad, i to su dobra koja se nalaze pod javnopravnim režimom i na koja pojedinci nemaju građanska imovinska prava).

2. Prosta i složena stvar, pripadak

Svaka se stvar sastoji od delova, koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda je to prosta stvar, ili se mogu raspoznati i onda je to složena stvar.
Svi delovi složene stvari nalaze se u međusobnoj funkcionalnoj vezi i čine pravnu celinu, a prema fizičkoj vezi koja postoji između njih i koja je relevantna i sa gledišta prava mogu biti:
1) spojeni sastavni delovi, koji su u materijalnoj vezi (fizički spojeni) i
2) odvojeni sastavni delovi, koji su fizički samostalni.
Spojeni sastavni delovi mogu biti:
1) neodvojivi i
2) odvojivi .
Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja, odn. oštećenja stvari ili drugog dela ili njega samog (npr. građevinski materijal od kojeg je napravljena kuća, konac kojim je sašiveno odelo). Potpuno inkorporisani deo ne može biti predmet posebnog prava svojine i ostalih stvarnih prava. Pravo svojine na jednoj stvari nužno se prostire na sve njene potpuno inkorporisane sastavne delove, odn. svi potpuno inkorporisani delovi sačinjavaju jedinstven objekt na kojem postoji jedno pravo svojine.
Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se može odvojiti bez uništenja, odn. oštećenja (npr. točak automobila, prozorsko krilo na zgradi).
Odvojeni (fizički samostalan) deo je uvek pokretna stvar, a složena stvar kojoj pripada pripada može biti i pokretna i nepokretna (npr. alat za automobil). Ovakav deo samo povremeno dolazi u fizičku vezu sa stvari, kada joj služi (funkcionalna veza, odn. namena je trajna), dok je odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo u stalnoj fizičkoj vezi.
Za označavanje pokretne stvari, koja je fizički samostalna ali funkcionalno i pravno trajno povezana sa drugom stvari, često je u upotrebi izraz sporedna stvar. Ima takvih složenih pokretnih stvari čiji su svi sastavni delovi odvojeni, a funkcije su im ravnopravne (npr. garnitura šaha, par cipela).
Pripadak je nepotpuno inkorporisani deo koji se može odvojiti bez oštećenja (npr. prozorsko krilo na zgradi, vrata, točak na automobilu), kao i ono što je fizički samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari (npr. rezervni točak za automobil, ključ od automobila ili zgrade). I jedan i drugi deo mogu biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemoguća, ili da je bitno otežana, ili da samo olakšavaju upotrebu stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari (tako je kod kupoprodaje, poklona, trampe). Jedna pokretna stvar može postati pripadak druge (pokretne ili nepokretne) samo ako pripada istom vlasniku i samo onda važi pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari.

3. Plodovi i proizvodi stvari

 Plodovi
Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstance, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi su, npr.: voće, mladunci životinja, vuna i mleko koje daju ovce, pčelinji med. Do odvajanja plod je sastavni deo stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine. Plodovi se dele na:
1) neodvojene (neobrane, viseće) i
2) odvojene (obrane).
Odvojeni plodovi dele se na:
1) sabrane i
2) nesabrane.
Plodovi u naturalnom obliku se još dele na:
1) prirodne, kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog roda (npr. divlje jagode i kupine) i 2) veštačke, za čije je nastanak potrebno ulaganje ljudskog roda (npr. žetva sa obrađene parcele).
Postoje i civilni plodovi, koji se najčešće pojavljuju u novčanom obliku, a ređe u obliku drugih stvari određenih po rodu (npr. kamata, kirija, zakupnina), to su periodični prihodi koje stvar daje na osnovu pravnog odnosa vlasnika stvari sa drugim licima.
 Proizvodi
Proizvod u tehničkom smislu (produkt, prinos – kako se još zove) je ono što stvar da, ali bez periodičnosti i što je deo njene supstancije (npr. materijal od srušene zgrade, kamen ili pesak izvađen iz njive, posečena voćka u voćnjaku).
Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi, tako i proizvodi stvari. Zakupac, plodouživalac imaju pravo na plodove, ali ne i na proizvode, jer supstancija ostaje vlasniku (npr. kada se ojagnji ovca, jagnje pripada vlasniku ovce, a ne zakupcu imanja).

4. Zbirna stvar

Zbirna stvar se može sastojati iz istovrsnih stvari, npr. stado ovaca, zbirka maraka, biblioteka. Kod zbirne stvari se jednim nazivom označava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari koje su fizički odvojene, od kojih svaka ima samostalnu uoptrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine.
Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar, kod koje su pojedini delovi odvojeni, gizički odvojeni, ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost, već samo kao celina (npr. par rukavica, par čarapa, šahovska figura).

5. Bestelesne stvari

Pod bestelesnim pravima podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine. Tu spadaju:
1) stvarna prava na tuđoj imovini (službenost i zaloga),
2) intelektualna prava (umna i industrijska svojina),
3) potraživanja (bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, činjenje ili nečinjenje).


6. Individualno određene stvari i stvari određene po rodu

Individualno (pojedinačno) određena stvar je ona koja je određena konkretno i koju su baš stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obeležje svojstveno samo njoj (npr. tačno određena slika na određenoj izložbi), bilo da još ima stvari sa istovrsnim osobinama.
Stvari određene po rodu mogu se individualizovati, tako što izvesna količina bude izdvojena iz roda i obeležena (npr. džak brašna odvojen u stranu i markiran, novac u zapečaćenom omotu). Individualizovane stvari ponašaju se u pravnom životu kao individualno određene.
I stvari određene po rodu i individualno određene mogu biti kako potrošne, tako i nepotrošne.
Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave, mogu biti samo individualno određene stvari, dok se potraživanje može odnositi i na stvari određene po rodu. Kad su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak ni onda kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled događaja za koji on ne odgovara. Ali kada obaveza iam za predmet stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, onda obaveza prestaje kada propadne cela ta masa.

7. Pokretne i nepokretne stvari

Pokretne stvari su one koje se mogu premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. Stvari koje su po svojim fizičkim osobinama pokretne postaju, pod određenim uslovima, pripadak nepokretnosti i kao takve dele njenu pravnu sudbinu.
Nepokretne stvari su on koje se ne mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine. To su: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade i zemljišta (građevinska, poljoprivredna i šumska - šume). Pravo poznaje i nepokretnostpo nameni. Nepokretnost po nameni su pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti (npr. alat funkcionisanje kotlarnice u nekoj zgradi). Prodaja nepokretnosti uključuje i pripatke.
Pravni značaj podele stvari na pokretne i nepokretne:
1) ostavinski postupak uvek kod nepokretnosti, a kod pkretnih kada stranke podnesu zahtev;
2) derelinkvirana (napuštena) nepokretnost prelazi u državnu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje ničia i na njoj se može steći svojina zauzimanjem (okupacijom);
3) različita su pravila o izvršenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti;
4) različita su pravila za ručnu zalogu od pravila za hipoteku;
5) za sticanje prava svojine održajem potrebni su duži rokovi kod nepokretnosti – 20 godina;
6) sticanje svojine od nevlasnika samo kod nepokretnih stvari;
7) ugovor o prodaji nepokretnosti mora biti formalan - u pismenom obliku, potpisi ugovarača overeni kod suda, inače ne proizvodi pravno dejstvo;
8) prenos svojine kod pokretnosti potrebna je predaja stvari, a kod nepokretnosti potreban je upis u zemljišne knjige;
9) predmet ugovora o ostavi može biti samo pokretna stvar.
Razlike između pokretnih i nepokretnih stvari:
1) prirodne, fizičke razlike – broj nepokretnih stvari je ograničen i nalazi se uvek na istom mestu i nemoguće je pomešati ih, pa je moguća kontrola nad njima, a pokretnosti ima mnogo, neograničeno se mogu umnožavati, mogu se premeštati, skrivati, pomešati sa drugim stvarima, uništiti;
2) ekonomske razlike – mnoge pokretne stvari su male vrednosti, intezivnija i masovnija cirkulacija pokretnosti;
3) psihološke razlike – i zbog prirode upotrebne vrednosti nepokretnosti i zbog njihovog veka trajanja, čovek se više vezuje za nepokretnosti.
Pravilo superficies solo cedit – sve što je u čvrstoj fizičkoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljišta (kako zgrade tako i rastinje).

lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad