Multinacionalne kompanije u Srbiji

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Analizirana preduzeća u sektoru proizvodnje piva koja su u sastavu multinacionalnih kompanija beleže stabilnu dinamiku rasta poslovne aktivnosti i rasta dobiti, odnosno profita. Analizirane kompanije održavaju relativno visok nivo novih ulaganja. Zarade u ovim kompanijama su daleko iznad proseka bruto i neto zarada u privredi zemalja u kojima posluju. Analizirane kompanije u posmatranom periodu 2004 -2006 godina beleže dinamiku opadanja broja zaposlenih.
Lokalne kompanije u sektoru proizvodnje piva koje se nalaze izvan poslovne povezanosti, ili vlasničke kontrole od strane multinacionalnih kompanija, beleže nepovoljne tokove poslovanja. U ovim kompanijama izražen je pad dinamike proizvodnje i dobiti. Kompanije posluju sa gubitkom. U analiziranim komparativnim kompanijama došlo je do smanjenja broja zaposlenih, a neto odnosno bruto zarade su daleko manje od zarada koje se isplaćuju u pivarama koje se nalaze u sastavu neke od multinacionalnih kompanija.
Povoljnije razvojne pozicije pivara, koje su u sastavu multinacionalnih kompanija, u odnosu na one koje su samostalne i lokalno tržišno usmerene nalaze se, pre svega, u organizacionim, finansijskim i upravljačkim prednostima koje poseduju multinacionalne kompanije u odnosu na lokalna preduzeća u istoj grani poslovne aktivnosti.
Ekonomski i socijalni položaj radnika zaposlenih u kompanijama koje su vezane za neku od multinacionalnih kompanija, je povoljniji od položaja radnika koji su zaposleni u nekoj od lokalnih kompanija. Rezultati analize pokazuju da je poštovanje propisa i pravila u povodu isplata zarada, dužine radnog vremena, isplate otpremnina, poštovanje drugih zakonskih, pa i kompanijskih procedura više izraženo kod multinacionalnih kompanija, nego što je to slučaj kod kompanija koje su u posedu dominantnih lokalnih vlasnika.

Ovim radom obuhvaćena je analiza grupe multinacionalnih kompanija u sektoru pića, industrije duvana i cementa u Republici Srbiji. Istraživanje se fokusiralo prevashodno na prisustvo multinacionalnih kompanija u industriji piva. Pored industrije piva, analizom je obuhvaćena i proizvodnja bezalkoholnih pića na primeru kompanije Coca Cola, kao i industrije cementa i duvanskoj industriji u Srbiji. Industrija piva je karakteristična po tome što u tom sektoru postoji konkurencija multinacionalnih kompanija i domaćih kompanija. U sektoru proizvodnje cementa, i ključnim resursima industrije duvana kompletna proizvodnja je pod kontrolom multinacionalnih kompanija.
Analizirane cementare, fabrike duvana i pivare u Srbiji, su, nakon privatizacija, postale segmenti multinacionalnih kompanija. Komparativnom analizom je obuhvaćena i jedna grupa pivara koje su privatizovane od strane lokalnih investitora. Dakle radi se o preduzećima koja su postojala i poslovala više decenija unazad, a koja su u sastav multrinacionalnih kompanija Heineken i InBev, Coca Cola, Lafarge, Holcim, Philip Morris.
Većina kompanija su organizovane u formi Akcionarskog društva. Jedna kompanija iz sektora proizvodnje piva koja posluje u Srbiji je organizovana u formi Društva sa ograničenom odgovornošću. Kod kompanija koje posluju kao akcionarska društva većinski kapital, preko 70% je u vlasništvu multinacionalnih kompanija. Ostali manjinski akcionarski kapital pripada najčešće domaćim investitorima, pravnim i fizičkim licima. Takođe su akcionarska društva i pivare, koje definišemo kao „kontrolni komparativni uzorak za analizu“, koje posluju na tržištu Republike Srbije i koje nisu u sastavu multinacionalnih kompanija.
Prezentirana analiza je obuhvatila osnovne aspekte poslovanja kompanija, pre svega sa aspekta njihovog ekonomskog rasta, rasta ili opadanja broja zaposlenih, dinamike kretanja neto i bruto zarada. Analizom su obuhvaćeni i aspekti politike koja se u kompanijama vodi u povodu otpremnina i posebnih bonusa koje eventualno dobijaju zaposleni.
Izvore podataka za analizu preduzeća predstavljali su zvanični finansijski izveštaji, koje kompanije javno obelodanjuju. Deo podataka je dobijen iz berzanskih pregleda, odnosno prospekta koji se prezentiraju na berzi. Deo podataka dobijen je i od predstavnika samih kompanija, odnosno iz njihovih sindikata.
Rezultati analize sasvim kratko bi se mogli definisati u sledećih nekoliko tačaka:

INDUSTRIJA PROIZVODNJE PIVA I BEZALKOHOLNIH PIĆA

Proces svojinskih promena i privatizacije u Srbiji nakon 2001 godine zahvatio je industriju piva, kao oblast ekonomske aktivnosti za kojom je postojalo interesovanje multinacionalnih kompanija. Početkom devedesetih godina prošlog veka, a nakon otpočinjanja sistemskih i strukturalnih promena u socijalističkim zemljama, industrija piva je bila jedna od atraktivnjih grana za svojinske transfere i strana ulaganja. U republici Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj kao i drugim zemljama u tranziciji, većina domaćih pivara i lokalnih trgovačkih brendova su kupljeni i pripojeni nekoj od multinacionalnih kompanija.
Industrija piva u poslednjoj deceniji beleži dinamičan rast u svetu. Najveći proizvođači piva u svetu su SAD i Evropa. U svetu se godišnje proizvede oko 130 milijardi litara piva. Poslednjih godina u sektoru proizvodnje i potrošnje piva zabeležen je i trend rasta učešća Kine, koja u 2006 godini učestvuje sa oko 17% u ukupnoj svetskoj potrošnji.
U Srbiji se proizvodnjom piva bavi dvanaest fabrika. Najveće učešće u proizvodnji na tržištu Srbije ima Apatinska pivara. Pivara MB Rodić je druga, zatim sledi Efes Srbija (pivare u Pančevu i Zaječaru), potom pivara „Carslberg Srbija“ iz Čelareva, zatim Pan beer group (fabrike u Zrenjaninu, Bečeju i Jagodini), BiP (Beogradska industrija piva), Pivara Valjevo, Pivara Niš i Pivara Vršac. Tokom 2007 godine proizvodnjom se nisu bavile pivare u Zrenjeninu i Bečeju usled neuspeha promene svojinskih odnosa u procesu privatizacije.
Proizvodnja piva u Republici Srbiji inala je blagi trend pada u periodu 2001-2005 godina.
U 2006 godini zabeležen je u odnosu na 2005 godinu rast od 21,53%. U odnosu na 2001 godinu u 2006 godini, rast fizičkog obima proizvodnje piva iznosi 15,08%.