POJAM KRIPTOGRAFIJE (CRYPTOGRAPHY)

Cilj kriptovanja teksta, poput, na primer, lozinke, je da tekst nakon kriptovanja postane nerazumljiv (necitljiv) za neupuceneu osobu. Kriptovanje menja tekst po unapred dogovorenom algoritmu kriptovanja, uz koriscenje zadatog kljuca kriptovanja. Tako, na primer, ako algoritam kriptovanja vrsi zamenu znakova teksta dvocifrenim brojevima, tada kljuc kriptovanja ima oblik niza dvocifrenijh brojeva, koji krespondiraju znakova. Predpostavka je da je redosled znakova unapred zadan. U ovom primeru kljuceva kriptovanja ima koliko I razlicitih niyova dvocifrenih brojeva koji korespondiraju znakovima. Da bi kriptovani tekst postao razumljiv, potrebno ga je dektiptovati (decrypt), odnosno vratiti u prvobitni oblik. To omogucuju algoritam dektiptovanja I kljuc dekriptovanja i kljuc dektriptovanja. Ako algoritam dekriptovanja derektno i jednoznacno sledi iz algoritma kriptovanja, a kljuc dektiptovanja iz kljuca kriptovanja, tada je rec o simetricnoj kriptografiji (symmetric-key cryptography, secret-key cryptography). Tako, iz prethodno pomenutog primera algoritma kriptovanja sledi da se algoritam dekriptovanja sastoji od zamene dvocifrenih brojeva odgovarajucim znakovima, a da kljuc dekriptovanja ima oblik niza znakova koji korespondiraju dvocifrenim brojevima. Pretpostavka je da je redosled dvocifrenih brojeva unapred zadan.
Osobina simetricne kriptografije je da poznavanje kljuca kriptovanja omogucuje i dekriptovanje. Zato, kod simetiricne kripotgrafije, kljuc kriptovanja predstavlja tajnu, pa njega , na primer, u slucaju kriptovanja i dekriptovanja lozinke zna samo administrator.
Algoritam kriptovanja i dekriptovanja ne predstavljaju tajnu, jer je praksa pokazala da se takva tajna ne moze sacuvati. Prema tome, tajnost kriptovanja tksta se zasniva na cinjenici da komplikovanost algoritama kriptovanja i dekriptovanja, velika duzia kljuceva kriptovanja i dekriptovanja, kao i veliki broj ovih kljuceva cine prakticno neizvodljivim pokusaj da se dekriptuje kriptovani tekst probanjem, jednog po jednog, svih mogucih kljuceva dekriptovanja.
Simetricna kriptografija nije podesna za kriptovanje poruka, jer tada kljuc kriptovanja mora znati svaki posiljalac poruke, sto ga dovodi u poziciju da moze da dekriptuje poruke drugih posiljalaca. To nije moguce u asimetricnoj kriptografiji (public-key cryptography), jer je njena osobina da se iz kljuca kriptovanja ne moze odrediti kljuc dekriptovanja, pa poznavanje kljuca kriptovanja ne omogucuje dekriptovanje. Ovakav kljuc kriptovanja se zove javni kljuc (public key), jer je on dostupan svima. Njemu odgovarajuci kljuc dekriptovanja je privatan (tajna), jer je dostupan samo osobama ovlascenim za dekriptovanje. Zato se on naziva privatni kljuc (private key). Prema tome, svaki posiljalac poruke raspolaze javnim kljucem, da bi mogao da kriptuje poruke, dok privatni kljuc poseduje samo primalac poruka, da bi jedini mogao da dekriptuje poruke. Asimetricna kriptografija se temelji na koriscenju jednostavnih algoritama kriptovanja kojima odgovaraju komplikovani algoritmi dekriptovanja. Zato je asimeticna kriptografija mnogo sporija od simetricne.