Uticaj poreske politike na privredni rast i razvoj

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Poreska politika u našoj zemlji sprovodi se na principu fiskalnog federalizma što praktično znači da se politika javnih prihoda i rashoda, definiše i sprovodi na više nivoa vlasti kao što je federacija, republika, pokrajina, grad i opština.

Poreska politika, kao neodvojivi deo ekonomske i socijalne politike, usmerena je na usklađeno delovanje državnih institucija, kroz ubiranje javnih prihoda, na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju u određenom vremenu i prostoru, a u kontekstu društveno prihvatljivih ciljeva i zadataka. Država, tj. njeni organi - od centralnih do lokalnih, kao osnovni subjekt poreske politike, raspolaže pravom uvođenja poreza i drugih javnih prihoda, determinisanja obima njihovog zahvatanja i drugih parametara u vezi sa fiskalnim zahvatanjem.

Osnove našeg poreskog sistema uređene su Zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju:

•vrste poreza na teritoriji Srbije
•predmet oporezivanja
•poreskog obveznika
•poresku osnovicu
•vrstu i visinu poreskih stopa
•poreska oslobođenja i olakšice.
•Ovim sistemskim zakonom je pokušano da se stvore uslovi da naše tržište funkcioniše jedinstveno (naročito kod uređenja poreskih stopa i olakšica) kako bi se poreska evazija svela na minimum.

Poreska politika se u stvarnosti oblikuje spletom četiri različitih okolnosti: ekonomske, politiečke, pravne i administrativne. Ovaj se član bavi pitanjima poreske politike iz ekonomske perspektive, odražavaju i tako delimično područje moga delovanja, a donekle i moju želju da suzim raspravu o toj temi na razumnu meru. Međutim, čak i tada obim nedavnih poreskih promena širom sveta, kako u pojedinačnim zemljama, tako i u međunarodnom kontekstu, zahteva selektivnost u obuhvatu člana.

PORESKA POLITIKA I PRIVEREDNI RAST I RAZVOJ

Poreska politika u ekonomskom delu pored promene vlasničke strukture donosi i nov pristup i ulogu države u kreiranju poreske politike. Za razliku od perioda socialističkog upravljanja kada je država planskim ili dogovornim pristupom određivala pravce budućeg privrednog razvoja, u uslovima tržišnog funkcionisanja uloga države usmerena je na stvaranje stabilnog i podsticajnog makroekonomskog okruženja.

Merama monetarne i poreske politike (snižavanjem poreskih stopa, subvencioniranjem strateških proizvoda, davanjem podsticajnih kredita i sl ) država stvara primamljiv makroekonomski okvir za investiranje i posrednim putem usmerava svoj budući ekonomski razvoj, a istovremeno se ne pojavljuje kao aktivni učesnik, s obzirom da su decenijska iskustva iz perioda socijalizma pokazala da u toj ulozi nije bila efikasna.

Promene u rayvoju privrednog sistema i u tržišnim odnosima, koje se odvijaju kroz proces ekonomskih reformi, uslovile su i preraspodelu aktivnosti Ekonomskog instituta. S toga projekti vezani za tranziciju privrednog sistema, izradu studija poreskog i socijalnog razvoja zauzimaju sve značajnije mesto u strukturi aktivnosti koje obavlja institut.

Mere države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti koje se sadrže u tzv. budžetskom deficitu (kada država povećava budžetske rashode u odnosu na budžetske prihode) ili suficitu (povećava budžetske prihode u odnosu na rashode). U periodu trajanja privrednog ciklusa budžet (novčani predračun države kojim se određuju prihodi i rashodi državnih organa prema unapred određenim namenama; sredstva prikuplja iz poreza i doprinosa, zaduživanjem od preduzeća i građana i pozajmljivanjem od stranih i domaćih banaka).

Ova politika naziva se još i politika državnih izdataka, a sastoji se u tome da država štedi kad dobro posluje, da bi tu ušteđevinu mogla da troši u periodima kriza. Još jedna od mera koja spada u fiskalnu politiku je zaduživanje države (povećanje unutrašnjih dugova države). Ova politika opstaje zbog ugrađenih ekonomskih stabilizatora: oporezivanje ličnih dohodaka (progresivno; ima za cilj da se lična potrošnja drži u određenim granicama) i profita preduzeća (progresivno; cilj: povećanje budžeta).

Određivanje stope akumulacije u privrednom razvoju

Stopa akumulacije je odnos akumulacije prema ND-u: A’ = A/ND, i pokazuje udeo akumulacije u dohotku preduzeća, privredne grane, sektora privrede ili cele privrede. Različite grane proizvodnje izdvajaju akumulaciju po različitim stopama. Dva su bitna