Pojam i vrste štete

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike ,Elektronsko poslovanje i Osiguranja.


Jedno od osnovnih pravila prava uopšte, sastoji se u tome da ko drugome prouzrokuje štetu ,dužan je da je nadoknadi. Činom prouzrokovanja štete, za učinioca štete – štetnika, nastaje obaveza da štetu nadoknadi, kao i pravo oštećenog – oštećenika, da zahteva naknadu štete.
Prouzrokovanje štete je jedan od izvora obligacija, odnosno obligaciono pravni odnos koji se odvaja od ostalih pravnih odnosa sankcijom, odnosno zaštitom države. Saglasno tome, kada je u pitanju prouzrokovanje štete, kada učinilac štete, odnosno odgovorno lice za štetu, neće da nadoknadi prouzrokovanu štetu, pravo je i mogućnost oštećenog lica da ga sudskim putem primora da štetu nadoknadi.
Postoje i slučajevi kada je prouzrokovanje štete dozvoljeno ponašanje, kao što je npr. šteta pričinjena prilikom vršenja službene dužnosti naravno u granicama nužne odbrane, krajnje nužde ili dozvoljene samopomoći.

POJAM ŠTETE

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima šteta predstavlja jedan od opštih uslova građansko pravne odgovornosti. Šteta je smanjenje, odnosno umanjenje nečije imovine ili povreda psihičkog ili fizičkog integriteta nečije ličnosti.
Šteta je izvor obligacije koja nastaje između lica odgovornog, za smanjenje imovine ili onemogućavanje njenog povećanja, ili nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha i, oštećenog.
Reč “šteta” se upotrebljava u različitim značenjima. U pravu ona može označavati imovinsku (materijalnu) štetu ili neimovinsku (moralnu) štetu. Laičko značenje reči “šteta” je mnogo šire. U svakodnevnom životu reč “šteta” se upotrebljava da označi čitav niz vrlo raznovrsnih situacija, van onih pravnih pojmova imovinske i neimovinske štete. U običnom govoru reč “šteta” se upotrebljava da označi svaku neprijatnost i svako propuštanje prijatnosti. Npr. “Šteta što nisam otišao u šetnju”, “Šteta što nije završio školu”, “Šteta što danas nije lepo vreme”...
Sredinom XIX veka nemačka teorija daje za štetu deskriptivnu definiciju te smatra da je šteta razlika između sadašnjeg stanja imovine i njenog stanja pre prouzrokovanja štete. Imovinska šteta je egzaktna i uvek se može tačno utvrditi ali i izraziti putem njene vrednosti u novčanom iznosu. Naknada imovinske štete moguća je povraćajem u pređašnje stanje i uvek je ostvariva u potpunosti. Neimovinska šteta je lične prirode, a mogućnost njene naknade je sporna...

SADRŽAJ

I Uvod ............................................................................................ 1
II Pojam štete ................................................................................. 2
III Vrste štete ................................................................................. 3
Materijalna šteta ............................................................................ 4
a) Stvarna šteta i izgubljena dobit .................................. 4
b) Apstraktna i konkretna šteta ...................................... 4
c) Neposredna i posredna šteta ...................................... 4
d) Šteta neizvršenja i šteta nesavesnosti ........................ 4
Nematerijalna šteta ...................................................................... 5
a) Fizički bol ................................................................. 6
b) Psihički bolovi .......................................................... 6
c) Strah .......................................................................... 8
IV odgovornost nastanka štete i naknada štete…………………….9
Literatura .................................................................................. .. 15