POJAM I VRSTE PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
dolce
Unregistered

 
Poruka: #1
POJAM I VRSTE PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA
SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVO

POJAM I VRSTE
PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA


Sadržaj

UVOD 2

1. MENADŽMENT, PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

3
1.1. Menadžment i preduzetničke strategije 3
1.2. Preduzetništvo 5

2. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA PRINCIPE NOVE STRATEGIJE RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA
11

3. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE 13
3.1. Biti prvi ali istovremeno i najbolji 16
3.2. Pogodite ih tamo gde ne očekuju 16
3.2.1. Kreativna imitacija 16
3.2.2. Preduzetnički džudo 16
3.3. Ekološki niše 17
3.4. Strategija naplatne rampe 17
3.5. Strategija specijalizovanih veština-znanja 18
3.6. Specijalno tržište 18
3.7. Strategija promenljivih vrednosti i karakteristika 19

4. ZAKLJUČAK 20

5. LITERATURA 22


UVOD

Svuda u svetu, sve veći broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz sopstveni biznis. Mada je nivo preduzetničke aktivnosti, posle pucanja „Internet balona” (kada su Internet kompanije doživele strahovit rast i njihove cene na berzi dostigle enormne razmere, posle i kraha jednog broja kompanija, došlo je dostabilizacije na berzi i pada u nivou preduzetnicke aktivnosti), nešto opao, razvoj preduzetništva i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih trendova u svetu.
Svake godine, samo u SAD npr., se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih i srednjih preduzeća, odnosno, novo preduzeće nastaje na svakih 12 sekundi. Nivo zainteresovanosti za preduzetništvo je veoma visok u svim starosnim grupama. Od ljudi koji započinju biznis, 84% to rade po prvi put u svom životu. Ovakav rast preduzetničkog duha je jedan od najznacajnijih ekonomskih događaja u novijoj ekonomskoj istoriji. Svuda u svetu, ovi novi ekonomski „heroji”, menjaju biznis sredinu i igraju veoma znacajnu ulogu u ekonomijama svojih zemalja. Mnogo bolje od velikih kompanija, ovi „mali džinovi” inoviraju proizvode i usluge, pomeraju tehnološke granice, otvaraju nova radna mjesta.
Mala i srednja preduzeća (MSP) predstavljaju vodeću snagu u ekonomskom razvoju zemlje. Ona jačaju ekonomiju na više različitih načina: stimulišu promene u biznis okruženju kroz proces kreativne destrukcije, predstavljaju najveći izvor inovacija, najveći su generator novih radnih mesta i zahvaljujući razvoju Interneta I telekomunikacija, sve više doprinose daljoj globalizaciji biznisa.
Upravljanje preduzecima u savremenim uslovima poslovanja podrazumeva determinisanje adekvatnog sistema mera performansi. Sistem mera performansi povezuje strategiju preduzeća sa tekućim poslovanjem, pruža relevantne informacije o ostvarivanju ciljeva u okviru konkurentskih strategija i ukazuje na područja gde su neophodna poboljšanja. Ja ću Vam u ovom radu pokušati izneti neke osnovne starategije razvoja preduzeća i preduzetništva.


1. MENADŽMENT, PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

1.1. Menadžment i preduzetničke strategije

Strategija je upravljačka aktivnost preduzeća ili drugog organizacionog sistema koja se odnosi na izbor pravaca, metoda i instrumenata za ostvarivanje ciljeva njihovog funkcionisanja i razvoja. Izbor odgovarajuće strategije proističe iz okolnosti poslovanja preduzeća u privrednom i društvenom okruženju u kome deluju različiti podsticaji i ograničenja. Preduzeće, pri tome, raspolaže ograničenim resursima. a u obavljanju njegove delatnosti postoji i deluje konkurencija drugih učesnika na tržištu.
Uloga strategije u tekućem poslovanju i razvoju preduzeća svodi se na pronalaženje najboljih načina i alternativa za ostvarivanje planiranih ciljeva. To se obezbeđuje kombinovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih faktora, kao i drugih konkurentskih prednosti preduzeća. Težnja preduzeća je da na najbolji način odgovori na izazove i ograničenja okruženja i postigne što viši stepen efektivnosti i efikasnosti poslovanja.
Strategija preduzeća treba da obezbedi najpovoljniji način i put ostvarivanja ciljeva u uslovima tržišne konkurencije i pod dejstvom dinamičnih promena okruženja. Zato je pri izboru strategije preduzeća neophodno, koristiti naučne metode istraživanja i razmotriti širok spektar pravaca, metoda i instrumenata koji će biti primenjivani, u zavisnosti od ciljeva i uslova poslovanja. Na izbor strategije utiču i veličina, razvoj i vrsta delatnosti preduzeća, kao i stepen decentralizacije upravljanja.
Izbor odgovarajuće strategije i njeno realizovanje preko razvojne i poslovne politike preduzeća, treba da omogući sticanje profita. Profit se javlja kao cilj i svrha osnivanja, tekućeg poslovanja i razvoja preduzeća i njegovih poslovnih i organizacionih delova. Odluke o strateškim ciljevima poslovanja donose se na tri nivoa upravljačke hijerarhije preduzeća:
preduzeća kao celine,
pojedinačnih poslovnih jedinica, kao delova preduzeća i
poslovnih funkcija preduzeča.
Preduzeće koje želi da razvija preduzetničke dimenzije svog poslovanja mora stvarati i održavati odgovarajući ambijent i kulturu i pružiti šansu zaposlenima da ispolje svoje preduzetničke osobine, preduzetnički talenat. U isto vreme, oni moraju imati i određene mogućnosti uticaja na menadžment i organe odlučivanja, odnosno sposobnost i upornost da obezbede podršku dobrim poslovnim idejama i uslove za njihovo prevođenje u novi ili drugačiji poslovni rezultat.
Preduzeća koja nastoje da koriste preduzetničke strategije i žele da razvijaju preduzetnički koncept poslovanja treba da:
- neguju atmosferu prihvatanja promena i fokusiranja na potrošače a napuštaju status quo poziciju koja preduzeće održava u stanju stagnacije, nakon čega sledi zaostajanje za konkurencijom i propadanje;
- ohrabruju, podržavaju i nagrađuju one koji pronalaze i donose nove poslovne ideje za inoviranje poslovanja, koje su kompatibilne sa potencijalima preduzeća a idu u susret očekivanjima potrošača i otvaraju put u dugoročni prosperitet;
- prihvataju neizbežni nivo rizika, koji je nužna posledica poslovanja u promenljivom i neizvesnom okruženju, i po tom osnovu tolerišu određene promašaje, kako ne bi destimulisala interne preduzetnike.
Ekonomija u kojoj se podstiče preduzetnička poslovna orijentacija i stimuliše razvoj preduzeća koja su inovativna i koja rastu jeste preduzetnička ekonomija. Sredinom sedamdesetih godina XX veka u SAD je načinjen snažan zaokret ka preduzetničkoj ekonomiji, a tokom devedesetih godina intenzivno su se stvarali uslovi za brži razvoj preduzetništva i u ostalim zemljama, naročito u privredno najrazvijenijim.
Savremene privrede se sve više transformišu u preduzetničke, jer se putem preduzetništva ostvaruje rast proizvodnje, profita i zaposlenosti. Društvo koje u celini neguje ambijent za razvoj preduzetništva jeste preduzetničko društvo. Na nivou preduzeća utvrđuje se globalna strategija poslovanja, koja se dalje razrađuje po poslovnim jedinicima i poslovnim funkcijama kao delovima organizacione strukture preduzeća. Najpre je neophodno sagledati i postaviti osnovne pravce strategije celine preduzeća, a zatim ustanoviti specifičnosti strateških odluka na nivou poslovnih jedinica i poslovnih funkcija.

1. 2. Preduzetništvo

Postoji mnogo potreba, a resursi, posebno malih država, su ograničeni, tako da je neophodno postaviti prioritete. U postavljanju prioriteta jasno je da treba odrediti koji prioritet treba da stoje u redosledu izvršavanja. Prvo, efektivne promene se ne mogu “uvesti” spolja. Takvi pokušaji nisu uspešni zbog nemogućnosti da se prinudom promeni način razmišljanja. Ljudi se mogu naterati da preduzmu određene akcije, ali se ne mogu primorati da promene dušu i um, ili osnovne stavove i verovanja. Glavni elemenat uspešne strategije razvoja je vlasništvo i participacija. Ta vizija treba da uključi transformaciju institucija, kreiranje novog durštvenog kapitala i novih mehanizama regulacije i motivacije. U nekim slučajevima, potrebno je da nove kompanije zamene tradicionalne, a u drugim, nove kompanije će se razvijati sa elementima starog, ali će biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju.
Dosadašnja ekonomska misao teorije rasta privrednog razvoja i preduzetništva uopšte bazirala se na konceptu komparativnih prednosti. Odnosno to je isticanje značaja resursa za ekonomski razvoj: ekonomski razvoj zavisi od kvalitetnih resursa i sposobnosti države da se izvrši što veća specijalizacija proizvodnje i usluga u tim delatnostima. Na praktičnom nivou to znači zalaganje za tzv. granske prioritete razvoja. Država proglašava grane-prioritete preduzetništva i merama ekonomske politike podstice njihov razvoj, a na štetu ostalih grana (od ostalih se uzima da bi se uložilo u prioritetne grane). Medutim, u otvorenoj i globalnoj ekonomiji produktivnost ne zavisi od toga koje su grane prioriteti i da li su preduzeca iz tih grana, vec prije svega od toga kako konkurišu. Ovo znaci, produktivnost zavisi od toga kako radi svako preduzece pojedinacno, od toga kako posluje, kakve ljude i strategije ima. Naglasak je na preduzećima (mikroekonomiji) ne na granama ili makroekonomiji. Ako firma ulaže u sebe, u modernu tehnologiju, u organizaciju, onda ona može biti produktivna u bilo kojoj grani.
Moderne tehnologije otvaraju velike mogućnosti za unapređenje u tako različitim oblastima kao što su poljoprivreda, usluge slanja malih paketa i pošte; ili proizvodnje poluprovodnika. Slično, postoji prostor u svim proizvodnim granama za primenu usavršavanja strategija, kao što su segmentacija potrošnje, diferenciranje proizvoda i usluga i stvaranje prilagodljivih vrednosnih lanaca kroz složene mreže u kojima se povezuju proizvođači, snabdevači i krajnji kupci. Iz ovoga proizilazi da je koncept vođenja politike granskih prioriteta, sa aspekta paradigme produktivnosti, pogrešan. Nije bitno u kojoj je grani preduzece. Bitno je da posluje produktivno i uspešno.
Država treba da omogući ne povlastice firmama (preko prioritetnog tretmana) vec opšte uslove koji firmama pomažu da lakše dodu od informacija, do nove tehnologije, do strucnih ljudi. Vlada treba da stvori ambijent koji pogoduje i podstiče razvoj paradigme produktivnosti. Nije važno na kojim granama neka zemlja zasniva svoju privredu, vec prije svega da li je u njoj razvijena produktivnosti preduzetništva.
Viziju razvoja strategije preduzeća i preduzetništva možemo definisati na sledeći način: "Maksima upravljanje znači gledanje unapred daje ideju značaja koja se pridaje viziji i planiranju u poslovnom svetu i ističe je da, ako sagledavanje nije celokupno upravljanje, u najmanju ruku je esencijalni deo. Da se sagleda u ovom kontekstu znači da se predvidi budućnost i izvrši priprema za nju; prema tome sagledavanje je akcija po sebi."
Vizija preuzima na sebe obezbeđenje, raspoređivanje pojedinačnih radnih sadržaja (aktivnosti, operacija i sl.) na nosioce organizacione celine (sektore, službe, pogone, odeljenja sve do radnih mesta), sa određenjem u vremenu (rokovi početka i završetka) za svaki radni sadržaj odgovarajućeg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih) resursa (po vrstama i količinama).
Kada posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem, onda Vizija razvoja predstavlja primarnu fazu ovog procesa. Ako bi smo upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces usmeravanja i realizacije razvoja, u tom slučaju Vizija razvoja straregije predstavljalo bi deo koji prethodi realizaciji i odnosi se na usmeravanje razvoja. Ako pođemo od činjenice da se od preduzeća očekuje da bude ne samo otvoreno prema stremljenjima i potrebama okruženja, onda ono mora da preuzme deo odgovornosti za ostvarivanje privrednog razvoja. Vizijom preduzeće nastoji da usmeri svoje buduće kretanje na izbegavanje nekorektnih akcija i smanjivanje mogućnosti neuspeha iz okruženja, kao i dezorganizovano stihijsko ponašanje unutar samog preduzeća. Očigledno, ako bi smo se oslonili na pretpostavku da će prirodni tok događaja dovesti sam po sebi do željenih ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za vizijom. Vizija ne uključuje donošenje budućih odluka, nego se odnosi na donošenje tekućih odluka o realizaciji svojih budućih ciljeva, odnosno svog razvoja. Vizija razvoja predstavlja sagledavanje mogućih budućih stanja u kojima se preduzeće može naći, kao i preduzimanje aktivnosti koje će imati za cilj da preduzeću u budućnosti obezbedi najbolje stanje. Osnovni problem planiranja nije šta bi preduzeće trebalo da uradi u budućnosti, nego šta treba danas da preduzme da bi obezbedilo da se željeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne budućnosti.
Vizija uključuje pesimističku i optimističku komponentu. Pesimizam leži u verovanju da ukoliko se nešto ne preduzme, nije verovatno da će se željeno buduće stanje desiti, dok optimizam izražava shvatanje da se nešto može uraditi da bi se povećale šanse da se željene stvari dogode u budućnosti. Vizija razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne može ostvariti efikasno buduće funkcionisanje. Kada kažemo da vizija razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet, onda smo time naglasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj, već se odvija neprekidno. Pri izradi plana trebalo bi poći od činjenice da je on fleksibilan, da je podložan promenama koje diktira okruženje i koje moraju biti ugrađene u njega, da bi se ostvarilo buduće očekivano stanje. Unošenjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost u planiranju razvoja čiji kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet razvoja.
Polazeći od činjenice da plan predstavlja samo instrument planiranja t da on izražava jedno buduće stanje, ne bi trebalo uprostiti proces planirala razvoja i svesti ga na formalni čin izrade plana za odgovarajući period kao i na kasniju realizaciju usvojenog plana. Izrada plana predstavlja kompleksan proces koji se ne završava definisanjem plana razvoja za određeni period, već se posao nastavlja stalnim unošenjem svih promena koje su od znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzeća. Ako je potrebno treba ga podvrći preispitivanju postavljenih ciljeva pravaca razvoja i izvršiti reviziju u skladu sa uočenim promenama.
Mora se posebno istaći činjenica da pored kontinuarnosti postoji i integralnost planiranja razvoja. Pod integralnošću planiranja razvoja podrazumevamo posmatranje preduzeća kao sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga čine. Samo primenjujući integralno Vizija, obezbeđuje se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedinih njegovih delova. Kao što je rečeno, Vizija razvoja odvija se kontinuiranom izradom, donošenjem, analizom, a kada je to neophodno i korigovanjem odgovarajućih planova razvoja. Da bi se ostvario zadovoljavajući kvalitet planova, i ujedno omogućila efikasnija realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo bi da teče prema utvrđenoj metodologiji. Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza :
Analiza dosadašnjeg razvoja.
Ocene postojećeg stanja i sagledavanje razvojnih mogućnosti.
Definisanje opšte strategije razvoja preduzeća.
Definisanje mogućih ciljeva razvoja kojim se realizuju željena buduća stanja.
Utvrđivanje potrebnih sredstava za realizaciju planiranog razvoja.
Navedene faze su opšte prihvaćene u teoriji i praksi planiranja razvoja pa ih zbog toga nećemo posebno razmatrati. Iz svega predhodnog što smo naveli sledi da ciljevi preduzeća treba da obezbede:
Uspostavljanje i stvaranje okruženja, koje će podsticajno delovati na osnivanje novih i razvoj već postojećih MSP. Podsticajne mere osmišljene su Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2009. godine. Njihovom realizacijom moguće je u narednom periodu otvoriti značajan broj radnih mesta u okviru sektora MSP, koji će omogućiti novo zapošljavanje, ali i zapošljavanje dela radnika koji usled restrukturiranja velikih društvenih preduzeća i smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzećima, ostanu bez zaposlenja. Stvaranje poželjnog okruženja znači, da Regionalni centar za razvoj MSP mora da bude aktivni učesnik u pronalaženju realnog i dugoročnog potencijala za privredu i razvoj, uspostavljajući interaktivni odnos sa ključnim lokalnim stejkholderima.
Podsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, pružanjem pomoći, saveta i informacija, obuka i konsalting usluga. Dosadašnja ponuda ovakvih vrsta usluga je na veoma niskom nivou, a i cene su visoke za pojedince i nove poduzetnike. Takođe, mali je broj agencija koje se bave obukom i savetovanjem budućih i postojećih preduzetnika. Dakle postojeće "tržište usluga" za MSP je nedovoljnog kapaciteta i nepoznatog kvaliteta. Zato, Regionalni centar treba da zauzme vodeću ulogu u razvoju tržišta usluga za MSP, da pridobije poverenje klijenata kvalitetom usluga sa namerom da nauči preduzetnike da te usluge, koje se čine nevidljivim i neopipljivim, mogu biti od velike važnosti za poslovni uspeh.
Razvoj kapaciteta za dugoročan i održiv razvoj sektora MSP, kroz kreiranje i ostvarenje projekata koji mogu pomoći rastu efikasnosti malih i srednjih preduzeća, konkurenciji na domaćem i stranom tržištu, kvalitetu, internacionalizaciji i implementaciji IT (priprema za digitalno doba), kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju različitih sredstava za poslovnu saradnju i povezivanje MSP sektora sa sličnim, u drugim regionima Srbije, sa velikim kompanijama i stranim partnerima. Regionalni centar zarazvoj preduzetništva treba svoje aktivnosti usmeriti na proširenje tržišta usluga, razviti visoko kvalitetnu ponudu i kompleksno obuhvatiti sve ciljne grupe (nezaposlene, viškove zaposlenih, studente, srednjoškolce, izbeglice i raseljena lica, i dr).
Da rezimiramo po pitanju ciljeva razvoja preduzeća, odnosno preduzetništva država je obavezna da pruži neposrednu podršku malim i srednjim preduzeaima i preduzetnicima. Svojim misijom podstiče njihov razvoj, doprinosi rastu društvenog proizvoda i otvaranju novih radnih mesta. Iz predhodnog proističu i sami ciljevi preduzetništva :
promocija i podsticanje razvoja preduzetništva i preduzetničkog duha,
otvaranje novih preduzeća i rast i razvoj postojećih,
razvoj tržišta konsultantskih usluga i
razvoj preduzetničke infrastrukture.
Što se tiče samih usluga u potpori razvoja preduzetništva potrebno je razviti
širok spektar usluga koje pomažu malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da unaprede svoje poslovanje, a koje se mogu svrstati u tri kategorije: konsultantske usluge, obuke i poslovne informacije. Konsultantske usluge-svesni smo činjenice da često, da bi postigli uspeh u poslovanju, nismo u mogućnosti da sami rešimo probleme i izazove pred kojima smo se našli. Zbog toga nam je potrebna stručna pomoć u različitim oblastima poslovanja: marketing, poslovno planiranje, pravna regulativa, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, spoljnotrgovinsko poslovanje. Obuka-ako smo razvili biznis, ali želimo više, jasno Vam je da bez dodatnog našeg osposobljavanja i naših saradnika, bez ulaganja truda i novca, nema napretka. Poslovne informacije nam nude informacije o novim potencijalnim tržištima, potencijalnim proizvodima/uslugama, mogućnostima nabavke opreme, potencijalnim strateškim partnerima, vladinim programima podrške MSP sektoru, donatorskim programima podrške MSP sektoru, transferu tehnologije, izvorima finansiranja MSP, EU regulative, Sajmovima i svim važnijim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Iskustva u upravljanju razvojem preduzetništva, njihov broj, pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno učešće zaposlenih preduzetništva u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji, na drugoj strani, ukazuju da strateški cilj земље treba da bude upravljanje razvojem preduzetništva.
Država direktnim i indirektnim merama podrške utiče pozitivno na okruženje preduzetništva kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog strateškog cilja. Okruženje za preduzetništva predstavlja: država-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. Preduzetništva se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Rad se posvećuje snimanju odnosa okruženja prema upravljanju razvoja preduzetništva i anticipiranju nekih predloga za razvoj optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva i okruženja.
Ukoliko se zvanično prihvati da je strateški cilj države razvoj malih i srednjih preduzeća i ako se prihvati da vizija razvoja preduzetništva bude: dostizanje razvijenosti u visoko razvijenim zemljama, i postizanje optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva sa svim zainteresovanim stranama i institucijama koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa preduzetništva kao u vosokorazvijenim zemljama, jasno i nedvosmisleno se ukazuje na sledeće: koliko smo udaljeni od visokorazvijenih zemalja u interakcijskom odnosu i ko, kako, za koje vreme, pomoću kojih resursa može da realizuje navedenu viziju. U radu je ukazano da se po hitnom postupku moraju menjati zakoni koji direktno utiču na upravljanje razvojem preduzetništva. Očekivalo se da zakoni koji se u ovom momentu usvajaju povoljno utiču na razvoj preduzetništva. Takođe se očekivalo da Zakon o lokalnoj upravi da više ekonomske samostalnosti lokalnoj upravi. Lokalne uprave imaju koncepciju razvoja preduzetništva, ali nemaju finansijska sredstva. Dosadašnja politika predhodnih je da Vlada nema nameru da donese dobre programe za razvoj proizvodnje i preduzetništva, već da čvrstom i tvrdom fiskalnom politikom kupi nepostojeća sredstva od osiromašene privrede. Brojne privredne delegacije visokorazvijenih zemalja sveta, koje svakodnevno dolaze u našu zemlju, pokazuju da su one zainteresovane za saradnju i vezu sa našim privrednicima. Ukoliko bi država usvojila model za upravljanje razvojem preduzetništva neke visoko razvijene zemlje i izvršila harmonizaciju i sinhronizaciju zakonske regulative, poštujući specifičnosti naše privrede, sve institucije, koje su povezane sa razvojem preduzetništva, imale bi interes da usklade svoje koncepcije, tj. regulišu pozitivan odnos prema preduzetništva. Ovako su peduzeć u Srbiji prepuštena sama sebi i pitanje je koliko imaju snage i šanse da se izbore protiv postojećih krutih i uglavnom destimulitivnih zakona i propisa.
2. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA PRINCIPE NOVE STRATEGIJE RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

Strategija razvoja treba da ima glavni cilj transformaciju durštva. Pre svega, ona je široka vizija budućnosti društva: gde društvo treba da bude za 10 godina. Ta vizija treba da obuhvati izvesne kvantitativne ciljeve. Ona treba da uključi transformaciju institucija i kreiranje novih institucija. U suštini, to je «mapa» kretanja durštva do definsanog cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan i težak, te proces kreiranje strategije često zahteva više znanja i informacija nego što je raspoloživo sada. Zato je strategija razvoja živi dokumenat. Potrebno je postaviti način kako da se kreira, revidira, i primeni. Naravno, nema uspešne strategije razvoja bez učenja društva. To učenje je učenje na višem nivou.
Dakle, glavni cilj strategije razvoja je transformacija društva. Strategija razvoja polazi od toga da je integralni deo uspešnog razvoja povećanje društvenog proizvoda per capita. Ali, to je samo jedan od ciljeva, a on se čak neće ostvariti dok se ne primijeni širi i više društveno orjentisan prilaz razvoju. Tako, pored povećanja društvenog bruto proizovda, nova razvoj na strategija a postavlja za ciljeve podizanje nivoa životnog standarda, poboljšane zdravstvenih usluga, povećanje pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje sitomaštva itd. Principi celovitosti, dugoročnosti i razvoja demokratskog porcesa u društvu su u osnovi strategije.
Bitna komponenta nove razvojne strategije je promena u načinu obavljanja biznisa. Promene su sudbina firmi u procesu globalizacije. Firme menjaju: obim njihovih aktivnosti, prirodu relacija sa kupcima i dobavljačima, menadžment nivoe, prilaze organizacionom učenju, prilaz motivaciji i koordinaciji; način obavljanja posla na mikro nivou.
Kako Perez i Freeman tvrde, promene rezultiraju novom tehno-ekonomskom osnovom. Ta nova osnova ima tri glavna obeležja. Prvo, zbog skuplje energije i relativno jeftinijeg informacionog ulaza, postoji pomeranje prema informaciono-intezivnim više nego energetsko ili materijalno-intenzivnim proizvodima. Drugo, promene vode prema fleksibilnim sistemima, koji mogu dati široki dijapazon proizvoda. Ekonomija rezultata je u prvom planu. Treće obeležje te nove osnove je kretanje prema većoj integraciji funkcija si stema unutar organizacija između dobavljača i kupaca. Nove osnove upućuju organizacije da preispitaju njihove ciljeve i operacije. To je, takođe, razlog pojave novih organizacionih formi, čak radikalno različitih od dosadašnjih.
"Suprotstavljajući staro sa novim, nalazimo da ono što je važno kod novog nije snaga ljudskih mišića, nego snaga mozga; sposobnost da se čini inteligentno koriscenje informacija, radi stvaranja ideja koje daju vrednost i podržavaju konkurentnost"
Firme se organizuju za stalne promene. To znači sistematično napuštanje onoga što je čvrsto uspostavljeno i, uobičajeno, bilo da se radi o proizvodima, uslugama ili procesima, ljudskim i društvenim odnosima i vezama, umećima ili samim organizacijama. Takvo organizovanje Šumpeter je nazvao "kreativna destrukcija".
Promene utiču na poboljšaju performansa firmi. Globlalizacija je dinamički proces u kome se pojačavaju konkurentski pritisci, nove tehnologije stvaraju nove prilike, padaju barijera za intenacionalnu trgovinu i investiranje, povećava se transparentnost zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija, što znači da konkurenti firmi nisu više samo lokalni rivali, nego mogu biti sa bilo koga mesta globusa, tržište kapitala daje podsticaje firmama da poboljšavaju performans, ogromni napreci u tehnologiji komunikacije i komputerizacije podržavaju globalizaciju. U stvari, organizacione inovacije kroz transformaciju su postale neophodnost i hitnost, koje ako se adekvatno primene vode boljim ekonomskim performansama. Štaviše, one mijenjaju način na koji se posao obavlja i mijenjaju ljudski život fundamenatlno.
Konačno, one mogu uticati na svaki aspekt izvršavanja biznisa u savremenoj fimi (i ne samo biznisa). Ostvarivanje visokog performansa u biznisu rezultira iz uspostavljanja i održavanja sklada tri elementa: strategije firme, organizacionog oblikovanja i okruženja u kojem firma postoji . Ova formulacija nas vodi teoriji kontigencije strategije i organizacije. Ne postoji jedna najbolja strategija, i ne posoji jedan najbolji način organizacije.
Atraktivnost strategije ja definisana samo u pogledu koliko ona dobro funkcioniše u odgovarajućem okruženju sa organizacijom pomoću koje se ona implementira.
Oblikovanje biznisa je, dakle, selektovanje orgnaizacije koja će ostvariti maksimalne performanse u kontekstu okruženja. Tu postoji čvrsta veza strategije razvoja društva i mikrostrategije.


3. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

Razvoj strategije preduzetništva se ogleda u sledećem:
Prepoznajući potencijalni doprinos malih i srednjih preduzeća ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta, inovacijama, transferu tehnologije i dostignućima u socijalnom i ekonomskom usklađivanju;
Polazeći od postojećih ograničenja za razvoj malih i srednjih preduzeća, niskog nivoa biznis znanja, regulativne i administrativne barijere, ograničenog pristupa raspoloživim izvorima finansijskih sredstava na srednji i duži rok, neadekvatnog pristupa izvorima poslovnih i tržišnih informacija i ograničene raspoloživosti specijalizovanih poslovnih usluga;
Uzimajući u obzir najbolja međunarodna iskustva iz oblasti razvoja malih i srednjih preduzeća i propise iz Deklaracije UN-a o Saradnji u Razvoju malih i srednjih preduzeća u oblasti Severo-istočne Evrope.
Ciljevi strateije razvoja preduzetništva su:
Povećanje broja malih i srednjih preduzeća registrovanih u privatnom sektoru, koja zvanično posluju.
Postizanje veće raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti, povećavajući učešće malih i srednjih preduzeća koja se baziraju na proizvodnji i ne-trgovačkim uslugama.
3. Značajno povećati učešće malih i srednjih preduzeća u odnosu na mikro-preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća.
4. Povećati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzeća u ekonomskim sektorima u kojima određena država zavisi od uvoznih dobara i usluga; i povećati učešće malih i srednjih preduzeća u prihodima od izvoza.
5. Povećati učešće domaćih malih i srednjih preduzeća u inostranim strateškim savezima i aranžmanima zajedničkih ulaganja (joint ventures).
6. Povećati učešće malih i srednjih preduzeća u Bruto društvenom proizvodu.
7. Povećati udeo malih i srednjih preduzeća u ukupnoj zaposlenosti.
Uspešna realizacija ove strategije pojedine države nisu u mogućnosti same da realizuju, već zahtevaju zajedničke, koordinirane napore niza subjekata, uključujući Vladu, međunarodne kreditne institucije, inostrane donatore, nevladine organizacije, poslovno-zastupničke organizacije, poslovni konsalting i savetodavne usluge, kao i mala i srednja preduzeća. U isto vreme, Vlada takođe uviđa da se njena uloga u postizanju ovih strateških ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove primene, fokusirajući se u početku na mere promovisanja preduzetništva i uspostavljanja odgovarajućeg okvira za razvoj malih i srednjih preduzeća. Kada ove mere počnu delovati, učešće Vlade će se znatno smanjiti i svesti na pružanje osnovnog poslovnog obrazovanja i informacija koje ne obezbijedjuje tržište.
Nivo preduzetničkih aktivnosti u većini država je trenutno na veoma niskom nivou po međunarodnim standardima.. Da bi omogućili državi da postane konkurentna u međunarodnoj tržišnoj ekonomiji, neophodno je da se preduzmu svi koraci u cilju podrške razvoja preduzetništva. Osim preduzimanja mera koje bi građanima olakšale osnivanje i vođenje poslovanja, zahteva se i uska saradnja sa medijima i ostalim "kreatorima mišljenja"kako bi se naglasile korisne strane preduzetništva i privatne inicijative, kao alternative zaposlenosti u državnim firmama i u Vladi, i kako bi se kreirao pozitivan "uzor-model" za preduzetnike. najčešće se predlažu u praksi da se:
Istraže mehanizmi za promociju preduzetništva putem partnerstva između Vlade, predstavnika preduzeća, edukatora, medija i predstavnika slobodne štampe, obezbeđujući različite oblike komunikacije (okrugli stolovi,promotivni seminari, posebne emisije o malom i srednjem biznisu, biznis klubove itd.)
U saradnji sa obrazovnim institucijama i komercijalno-bankarskim sektorom, organizovati kontinuirane promotivne projekte (projekat "mladi u biznisu").
Pokrenuti poseban specijalizovani magazin, koji bi posebno imao za cilj promociju razvoj malih i srednjih preduzeća i objavljivao "primere uspeha" iz ovog sektora.
Koordinacija primene ovakvih strategija za razvoj preduzetništva, prvenstveno malih i srednjih preduzeća kao i nadgledanje njenog razvoja su primarne odgovornosti Vladinih Agencija za Razvoj malih i srednjih preduzeća.
Za preduzetnike je veoma važno da neguju strateški pristup upravljanja preduzećem. Preduzetnici su razvili nekoliko različitih tipova preduzetničkih strategija:
strategija potpunog planiranja,
strategija kritične tačke,
oportunistička strategija,
reaktivistička strategija,
rutina (navika).
Preduzetnik koji koristi strategiju potpunog planiranja planira unapred i aktivno struktuira situaciju. Karakteristika strategije kritične tačke je da započinje sa najtežom, najnejasnijom i najvažnijom tačkom u planu. Akcije se sprovode na osnovu te tačke, tog polazišta i ništa se drugo ne preduzima. Tek nakon rešavanja prve kritične tačke moguće je preduzeti sledeće korake.
Oportunistička strategija počinje sa nekim oblikom planiranja. Međutim, kada se šansa pojavi u okruženju, preduzetnik odstupa od plana i pokušava da iskoristi šansu.
Karakteristika reaktivističke strategije je da preduzetnik reaguje u skladu sa situacijom. Akcije nisu planirane i ne koristi se proaktivan pristup informacijama.
Rutina je unapređenja poslovanja, zato što se stvari obavljaju na način na koji su se oduvek obavljale.
Ono što je karakteristično za nova preduzeća u oblasti visoke tehnologije su promenljivo okruženje Hi-tech preduzeća opredeljuju za jedan od pet strateških pristupa:
fokus na vođstvo proizvoda i inovativnost proizvoda/procesa,
fokus na obezbeđivanje velikog broja proizvoda, velikom broju klijenata, kroz veliki broj distribucionih kanala,
visoko vertikalno integrisana fleksibilna proizvodnja, koja je korisnički orijentisana,
razvijanje bliske veze sa klijentom kroz direktnu prodaju i postprodajne usluge,
fokus na finansijske strategije sa velikom zavisnošću od eksternih izvora finansija i velikog broja stejkholdera.
Po Peter Drucker postoje četiri specifične preduzetničke strategije:
Biti prvi, ali istovremeno i najbolji,
Pogoditi ih tamo gde ne očekuju,
Pronalaženje i osvajanje specijalizovanih "ekoloških niša",
Promena ekonomskih karakteristika proizvoda, tržišta ili privredne grane.
3.1. Biti prvi ali istovremeno i najbolji

U okviru ove strategije preduzetnik ima za cilj da osvoji vodeću poziciju, na nekom novom tržištu. ili u nekoj novoj privrednoj grani. Ona nije dominantna strategija preduzetništva, naprotiv, ona je najveća kocka, odnosno donosi najveću neizvesnost. Međutim, kada se pokaže kao uspešna, ona donosi najveće nagrade svom autoru.
Strategija "biti prvi ali istovremeno i najbolji" zahteva postavljanje ambicioznog cilja. Ona uvek ima za cilj stvaranje nove privredne grane ili novog tržišta. Ova strategija mora odmah da pogodi cilj, ili će potpuno promašiti.
Primena ove strategije ne dozvoljava držanje visokih cena. Naprotiv, usavršavanjem i ekonomijom obima potrebno je sniziti cene svog proizvoda i na taj način odbiti konkurenciju.

3.2. Pogodite ih tamo gde ne očekuju

Ova strategija se može realizovati kroz sprovođenje dve podstrategije: kreativna imitacija i preduzetnički džudo.

3.2.1. Kreativna imitacija

Ova strategija čeka da neko drugi izmisli nešto što je ipak samo približno konačnoj upotrebnoj vrednosti. Tada je moguće primeniti kreativnu imitaciju koja primenjuje konačno rešenje za zadovoljenje potreba klijenata Kreativni imitator koristi uspeh koji su drugi ostvarili. Kreativna imitacija ima i svoje rizike. Kreativni imitatori lako dolaze u iskušenje da ponište svoje napore u nastojanju da se osiguraju od gubitaka. Druga opasnost dolazi od lošeg tumačenja trenda na tržištu koje su prethodni inovatori stvorili. Kreativna imitacija najbolje funkcioniše u oblasti visoke tehnologije.

3.2.2. Preduzetnički džudo

Može se izdvojiti pet posebnih navika i ponašanja koja koriste postojeća preduzeća, a koja omogućavaju novim preduzećima da primene strategiju preduzetničkog džudoa:
1. Oholost koja preduzeće ili čitavu privrednu granu vodi ka uverenju da nešto što je novo, ne može da bude i dobro, sve dok se sami oni ne uvere. Tako dolazi do odbijanja novog pronalaska sa prezirom.
2. Tendencija da se "skine kajmak" sa tržišta, odnosno da se ostvari visok profit na jednom njegovom segmentu i za kratko vreme.
3. Verovanje u kvalitet. Kvalitet proizvoda ili usuga nije ono što njihov dobavljač misi da jeste. Kvalitet je ono što mušterija dobija i za šta je spreman da plati. Proizvod nije kvalitetan zato što ga je teško napraviti. Mušterije plaćaju samo ono što im je od koristi i što za njih predstavlja upotrebnu vrednost.
4. Premijska (visoka) cena.
5. Tendencija ka maksimiranju, umesto ka optimizovanju. Kako tržište raste i razvija se, oni pokušavaju da zadovolje svakog pojedinačnog korisnika ali ponudom koja uvek sadrži isti proizvod ili uslugu.
Postoje tri situacije u kojima strategija preduzetničkog džuda može da se pokaže uspešnom:
kada lideri odbijaju da reaguju na pojavu neočekivanog uspeha ili neuspeha,
kada se inovatori na tržištu ponašaju kao monopolisti,
kada dolazi do brzih promena u strukturi tržišta.

3.3. Ekološki niše

Ova strategija ima za cilj osvajanje, sticanje praktičnog monopola u jednoj manjoj oblasti tržišta ili proizvodnje. Postoje tri različite podstrategije ekoloških nišea:
strategija naplatne rampe
strategija specijalizovanih veština-znanja
strategija specijalizovanih tržišta

3.4. Strategija naplatne rampe

Pozicija naplatne rampe je najpoželjnija pozicija koju može da ostvari jedno preduzeće. Međutim, ona ima svoje veoma striktne zahteve. Pre svega, proizvod mora da bude bitan za čitav proces. Rizik da se taj proizvod ne koristi mora da bude neuporedivo veći od troškova dobijanja tog proizvoda. Drugo, tržište mora da bude u toj meri ograničeno, da onaj koji da prvi osvoji, automatski dolazi u poziciju da ga i definitivno prisvoji. Strategija osvajanja naplatne rampe ima ozbiljna ogranišenja i rizike. To je veoma statična pozicija. Kada se jednom osvoji ekološka niša, ona ne daje mnogo mogućnosti za rast. Veoma je teško iz te pozicije povećati tražnju za proizvodom. Ona zavisi od tražnje za proizvodom ili procesom čiji je on osnovni sastojak. S druge strane, preduzeće ne sme da koristi svoju monopolsku poziciju zato što će klijenti nastojati da pronađu drugog snabdevača.

3.5. Strategija specijalizovanih veština-znanja

Niše posebnih specijalnosti su pre svega namenjene sektoru prerađivačke industrije. Tačan proračun vremena je bitan za uspostavljanje i osvajanje niše na tržištu. Ona se mora uspostaviti na samom početku stvaranja privredne grane. Da bi se osvojila niša na bazi specijalnosti, to uvek zahteva nešto što predstavlja istinsku inovaciju. Ona se javlja kao rezultat sistemske analize inovativnih mogućnosti. Preduzeća koja se učvrste u niši specijalnosti, moraju stalno da rade na usavršavanju i poboljšavanju svoje stručnosti. Niša specijalnosti donosi i neka ograničenja: svojim posednicima donosi suženi vidokrug u odnosu na tržište. posednik niše specijalnosti obično zavisi od nekog drugog, koji može njegov proizvod ili uslugu da iznese na tržište. specijalnost prestaje da bude specijalnost, odnosno postaje ono što je opšte poznato, univerzalno znanje ili stručnost. Niša specijalnosti je po svojoj prirodi ograničena po obimu i vremenski. Vrste znanja i specijalnsoti veoma se teško priilagođavaju promenama u spoljnjem okruženju.

3.6. Specijalno tržište

Glavna razlika između niše specijalnosti i niše specijalnog tržišta je u tome što je prva nastala i razvila se oko jednog proizvoda ili usluge, a druga oko specijalnog znanja poznavanja tržišta. Specijalno tržište se pronalazi posmatranjem i analiziranjem pojave i razvoja novih proizvoda i usluga, postavljajući pri tome pitanje: "Kakve mogućnosti tu postoje, koje bi nam dale šansu za posedovanje jedinstvene niše, i šta treba da uradimo da bismo tu nišu popunili pre svih drugih?" Niša specijalnog tržišta ima iste zahteve kao i niša specijalizovanih znanja tj., sistemsku analizu novog trenda, privredne grane ili tržišta. One imaju i ista ograničenja. Najveća pretnja osvojene niše na osnovu specijalnosti, jeste sam uspeh na tržištu. Najveća pretnja postoji onda kada specijalno tržište postane masovno tržište, odnosno, kada ono izgubi svoju ekskluzivnost.

3.7. Strategija promenljivih vrednosti i karakteristika

Ova strategija sama po sebi predstavlja inovaciju. Proizvod ili usluga koju strategija nosi sa sobom mogu da budu prisutni u okolini veoma dugo. Sve strategije u okviru strategije promenjenih vredosti i karakteristika imaju jednu zajedničku osobinu, a to je kreiranje mušterije, potrošača. Strategija se realizuje na četiri različita načina:
kreiranje koristi,
utvrđivanje odgovarajućih cena,
prilagođavanja društveno-ekonomske realnosti klijenta,
isporuke onog što za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost.
Kreiranje koristi - u ovoj strategiji cena je irelevantna. Strategija funkcioniše samim tim što korisnicima omogućuje da rade upravo ono što služi njihovoj svrsi. Stvaranje koristi omogućuje ljudima da zadovolje svoje želje i svoje potrebe na svoj sopstveni način. Utvrđivanje odgovarajućih cena - suština je u tome da se utvrdi prava cena za ono što mušterija kupuje, a ne da se određuje cena onoga što proizvođač prodaje. Kupci plaćaju uslugu, a ne proizvod. Prilagođavanja društveno-ekonomske realnosti klijenta - proizvođač mora da bude racionalan. Njegova realnost je obično u potpunoj suprotnosti sa realnošću klijenta. Zato on mora da joj se prilagodi. Isporuke onog što za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost - strategija je veoma slična strategiji prilagođavanja realnosti potrošača. Ona predstavlja samo finiju analizu u odnosu na ono šta klijent želi i onoga što proizvođač proizvodi.



4. ZAKLJUČAK

Međunarodno poslovno angažovanje je sve više preduslov opstanka, a sve manje jedna od opcija koju imaju preduzeća u savremenom ekonomskom okruženju. Da bi na najbolji način iskoristili sve prednosti međunarodnog biznisa, kompanije, pre svega, moraju da razumeju koji modeli međunarodnih tržišnih ulazaka postoje i prema tome da formiraju svoju sopstvenu strategiju razvoja preduzetništva. Nakon identifikacije ovih modela, neophodno ih je međusobno uporediti, kako bi se identifikovao model koji, u zavisnosti od faze u međunarodnom angažmanu, najbolje odgovara konkretnom preduzeću.
Strategija razvoja preduzetništva treba da ima glavni cilj transformaciju preduzetništva. Pre svega, ona je široka vizija budućnosti preduzeća: gde preduzeće treba da bude za 10 godina. Ta vizija treba da obuhvati izvesne kvantitativne ciljeve. Ona treba da uključi transformaciju preduzetništva i kreiranje novih institucija. U suštini, to je “mapa”kretanja preduzeća do definisanog cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan i težak, te proces kreiranje strategije često zahteva više znanja i informacija nego što je raspoloživo sada. Zato je strategija razvoja živi dokumenat. Potrebno je postaviti način kako da se kreira, revidira, i primeni. Naravno, nema uspešne strategije razvoja bez učenja o preduzetništvu.
Dakle, glavni cilj strategije razvoja preduzetništva je transformacija preduzetništva. Strategija razvoja preduzetništva polazi od toga da je integralni deo uspešnog razvoja povećanje društvenog proizvoda per capita. Ali, to je smao jedan od ciljeva, a on se čak nece ostvariti dok se ne primeni širi i više društveno orjentisan prilaz razvoju. Tako, pored povećanja društvenog bruto proizvoda, nova razvojna strategija preduzetništva postavlja za ciljeve podizanje nivoa životnog standarda, poboljšane zdravstvenih usluga, povećanje pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siromaštva itd. Prema nedavnom istraživanju, koje je obavila kompanija Ernst i Jang (Ernst & Young), 78% uticajnih ljudi iz biznis sveta smatra da je preduzetništvo i njegov razvoj biti najznačajniji trend 21. veka. Mala i srednja preduzeća već zauzimaju jedno od najznačajnijih mesta u svetskoj ekonomiji – motor su ekonomskog rasta, stvaraju najviše radnih mesta, najviše inovacija... Iz tih razloga, podrška razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeća se nameće kao obaveza, a ne samo kao poželjan cilj. Tradicionalne mere ekonomske politike za pospešivanje preduzetništva su potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ovog sektora.
Zbog toga je neophodno pristupiti implementaciji specifičnih modela za razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, kao što su naučni parkovi ili klasteri, koji su se pokazali veoma uspešnim. Implementacija ovakvih mera povećava konkurentnost malih i srednjih preduzeća i omogućava im da se takmiče na širem tržištu, što istovremeno ima veoma pozitivan uticaj na rast i razvoj čitave ekonomije.


5. LITERATURA

Božić Vojislav, Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, BIGZ, Beograd, 2002.
Dostić, M., Preduzetništvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo: 1996
Ilić, M., Ekonomika industrije, Ekonomski fakultet - Institut za ekonomska istraživanja, Kragujevac, 2001
Ilić, M., Ocena stepena koncentracije i monopolske moći u industriji. U Strategija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije, Ekonomski fakultet, Niš: Ekonomski fakultet, 2001
Petković Vlajko, Preduzetništvo, VPŠ, Čačak, 2006
Petrović, P. Poslovna politika - mala preduzeća-osnov adaptibilne strategije izvoza, Poslovna politika, str. 8, 2001
http://www.anu.edu.au (преузето дана 02.11.2008. године)
http://www.eto.org.uk http://www.wikipedia.com (преузето дана 02.11.2008. године)
http://www.internet.fon.bg.ac.yu (преузето дана 02.11.2008. године)


Prilog(a)
.doc  preduzetnicke strategije.doc (Veličina: 205.5 kb / Preuzimanja: 442)
07-09-2009 10:58 AM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Osnovne vrste turističke propagande derrick 0 893 07-08-2013 10:27 PM
zadnja poruka: derrick
  Pojam i svrha supervizije u socijalnom radu derrick 0 1,750 04-08-2013 01:09 PM
zadnja poruka: derrick
  Pojam uzorka, vrste uzorka i primjena uzorka derrick 0 1,096 04-08-2013 01:07 PM
zadnja poruka: derrick
  Pojam i značaj regulisanja saobraćaja derrick 0 2,023 08-02-2013 11:37 AM
zadnja poruka: derrick
  Pojam naučnog rada derrick 0 1,421 08-02-2013 11:35 AM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: