ПОЈАМ ЦАРИНСКЕ УНИЈЕ СА ПРИМЕРИМА

Матурски. семинарски и дипломски радови из економије: менадзмент, маркетинг, финансија, електронског пословања, интернет технологија, бизнис планови, макроекономија, микроекономија, предузетниство, управљање људским ресурсима, царине и порези.

Царинска је унија такав облик удруживања земаља при којем земље у Унији споразумно укидају царине у међусобној размени унутар Уније, односно уводе заједничке царине на увоз производа из трећих земаља. Царинска Унија је била главно економско (привредно) упориште Уговора о оснивању Европске Економске Заједнице из 1957 године, који је већ тада тежио стварању и реализацији четири економске слободе.
Основни циљ изучавања царинског пословања је да студенти стекну основна знања из области царинског система и делова спољнотрговинског, девизног и пореског система који се остварују у царинском пословању.
Основни институти царинског пословања: царински путеви, царинско подручје, царинско - погранични појас, царинска роба, царински обвезник, пријављивање царинске робе, обавеза плаћања царине, ослобођење од плаћања царине, царински надзор, смештај царинске робе.

Европска царинска унија (скраћено: ЕУЦ) је унија царина (заједница царина) двадесет пет европских држава. Европска Царинска Унија је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и прије потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених '50. година двадесетог века.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима. ЕУ је дефинисана као федерација у монетарним односима, агрокултури, трговини и заштити животне средине; конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици; и као међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 12 чланица), заједничкој агрокултурној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.
Унутрашње тржиште се у Јединственом европском акту дефинише као једно подручје без унутрашњих граница, унутар кога је обезбеђено слободно кретање робе, људи, услуга и капитала, у складу са одредбама Уговора.

На основу ове дефиниције, могло би се рећи да заједничко тржиште, као елеменат унутрашњег тржишта, почива на четири слободе или начела: слободан промет роба, услуга, капитала и слободно кретање људи; а да степен ефикасности функционисања унутрашњег тржишта зависи од успеха у отклањању свих забрана и баријера (физичких, пореских и техничких) у међусобној трговини између држава-чланица.
Процес успостављања и еволуције унутрашњег тржишта може се посматрати са политичког, правног и економског становишта.
Посматрано са политичког аспекта, успостављање унутрашњег тржишта није само себи циљ, већ средство и прелазна фаза ка остваривању економске, монетарне и политичке уније; тако да је динамика његовог остваривања опредељена политичком вољом држава- чланица.
Са правног аспекта, успостављање унутрашњег тржишта подразумева хармонизацију правних и других прописа у оквиру ЕУ са циљем уклањања постојећих и онемогућавања увођења нових баријера међусобној трговини држава- чланица. За остваривање ових циљева, потребно је донети и спровести низ мера и прописа секундарног законодавства, чиме се обезбеђује функционисање унутрашњег тржишта у правно-техничком смислу.
Са економског аспекта, заједничко тржиште представља само један од нивоа међународне економске интеграције ка политичкој унији као крајњем циљу (зона слободне трговине, царинска унија, заједничко тржиште, економска унија и политичка унија).
Царинска унија је темељ Европске уније и важан елемент функционисања јединственог тржишта. Јединствено тржиште може правилно да функционише само када постоје заједничка правила на њеним спољним границама. То упућује на то да 25 царинских администрација морају да делују као да су једно административно подручје.
Ова заједничка правила протежу се изнад царинске уније као што су њена заједничка тарифа и простиру се на све аспекте трговачке политике, као што су преференцијална трговина, здравствена контрола и контрола животне средине, заједничка аграрна политика и политика рибарства, заштита економских интереса ЕУ путем нетарифних инструмената, као и мере спољне политике.
Данас се царине суочавају са новим изазовима јер морају обезбедити несметан проток трговине, примењујући неопходну контролу са једне стране и у исто време гарантујући заштиту здравља и безбедност грађана са друге стране. Како би постигли одговарајући баланс између ова два захтева, методе контроле за различите услуге морају бити модернизоване, кооперативне и појачане.
Комплетирање јединственог тржишта довело је до експанзивног раста унутрашње трговине ЕУ и повечања њене отворености према свету. Унутрашња трговина робом и услугама својом вредношћу значајно превазилази спољну трговину, иако је ЕУ од комплетирања унутрашњег тржишта преузела од САД улогу првог светског извозника робе. Отвореност привреде ЕУ према свету се, мерено учешћем увоза роба и услуга у ГДП, повећало за 2 процентна поена, са 10 на 12% достижући САД (13,5%) и престижући Јапан (9%). Роба која се пласира на унутрашње тржиште мора да издржи царинско оптерећење и да задовољи и све остале услове конкуренције (нпр. Прописе о стандардизацији). За процес успостављања и функционисања јединственог тржишта задужена је Комисија ЕУ, која своје резултате износи у годишњим извештајима Европском парламенту и Савету. Последњих година Комисија се труди да обезбеди хармонизацију услова пословања за финансијске услуге, пореско законодавство и др.