Pojam i funkcije deviznog kursa

Devizni kurs predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. To praktično znači da svaka strana valuta ima na domaćem deviznom tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje, odnosno notira. Treba razlikovati direktno notiranje deviznog kursa, od indirektnog.

Kod direktnog notiranja deviznog kursa jedinica strane valute izražava se u domaćoj valuti. Indirektno notiranje je posredni oblik izražavanja deviznog kursa kojim se cena jedne jedinice domaće valute izražava u stranoj valuti. U prvom slučaju, tj. kod direktnog notiranja, radi se o deviznom kursu strane valute na domaćem tržištu, a u drugom slučaju tj. kod indirektnog notiranja, reč je o deviznom kursu domaće valute na inostranom deviznom tržištu.
Devizni paritet predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vučenjima, nekoj stabilnijoj i važnijoj valuti i sl. Tako valutni paritet služi kao osnova oko koje, u normalnim uslovima, varira devizni kurs.

Devizni kurs, tj. cena deviza ima više funkcija i to alokativnu, informativnu, redistributivnu i razvojnu. Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste uspostavljanje veze između domaćih i inostranih cena. Uspostavljanje veze se matematički iskazuje sledećom formulom:

gde je : r - devizni kurs, Pd - nivo cena u zemlji, Px - nivo cena u inostranstvu.

U odnosu na većinu lomaćih cena čija alokativna funkcija ima mikro-ekonomski karakter, devizni kurs vrši makroekonomsku funkciju. S obzirom da vrši preračunavanje inostranih u domaće cene i obrnuto, devizni kurs omogućuje da se, pored internih, u svaku kalkulaciju uključe i eksterni kriterijumi od važnosti za alokaciju resursa. To je u uslovima dinamičnih promena u svetskoj privredi (informacione tehnologije, elektronsko poslovanje i dr) od posebnog značaja.

Takođe, upoređivanjem domaćih i inostranih cena, devizni kurs identifikuje proizvode koje treba uvoziti, odnosno izvoziti čime determiniše formiranje strukture robne razmene sa inostranstvom. Međutim, i za preostale funkcije deviznog kursa na bi se moglo reći da su manje značajne od osnovne.
Realan devizni kurs - je odnos između domaće i strane valute koji izjednačava opšti nivo cena na domaćem tržištu sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Naglašavamo da se radi o opštem nivou cena kao ponderisanom proseku svih cena. Iz navedenog sledi zaključak da pojedinačne cene proizvoda i usluga ne moraju biti usaglašene sa cenama tih proizvoda i usluga u inostranstvu.

Koncept realnih deviznih kurseva važi kako u režimu fiksnih tako i u režimu fleksibilnih deviznih kurseva. U režimu fiksnih kurseva postoji institucionalna stabilnost nominalnih valutnih kurseva, što - u kontekstu promena u nivoima cena i troškova - dovodi do odgovarajućih promena realnih deviznih kurseva. Međutim, u sistemu fleksibilnih (plivajućih) deviznih kurseva, promene relativnih nivoa cena i troškova odražavaju se brže na promene fleksibilnih kurseva. Ukoliko je nominalni devizni kurs izvan realnog nivoa nacionalna valuta je ili precenjena ili potcenjena.

Domaća valuta je precenjena - kada je (pri direktnom notiranju) nominalni devizni kurs ispod realnog nivoa. Kupovna moć precenjene valute veća je u inostranstvu nego u zemlji. To uslovljava povećanje uvoza jer po takvom kursu preračunate cene strane robe postaju niže. Istovremeno, izvoznici za zarobljene devize dobijaju manje domaćeg novca nego pri realnom deviznom kursu. Time domaći proizvodi postaju nekurentni na stranom tržištu, čime se emanjuje interssovanje za izvozom. Iz ovoga proizilazi da precenjena valuta negativno utiče na platni bilans, jer stimuliše uvoz, a dekuražira izvoz. Jačina ovog uticaja zavisi od elastičnosti domaće tražnje za uvoznom robom i elastičnosti inostrane tražnje na cene domaće robe.

Domaća valuta je potcenjena - kada je (pri direktnom notiranju) nominalni devizni kurs iznad realnog. U tom slučaju kupovna moć u zemlji je veća nego u inostranstvu. Potcenjena domaća valuta poskupljuje uvoz i pojeftinjuje izvoz. To dovodi do rasta inostrane tražnje za domaćom robom i opadanja domaće tražnje za inostranom robom. Potcenjenost domaće valute stimuliše izvoz i obeshrabruje uvoz što rezultira poboljšanjem platnobilansne pozicije zemlje.

Ravnotežni devizni kurs - je devizni kurs koji obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa na duži rok, odnosno izjednačavanje ponude i tražnje deviza. U normalnim okolnostima realan devizni kurs održava platni bilans u ravnoteži, pa je u tom slučaju realan devizni kurs istovremeno i ravnotežan. Da bi devizni kurs bio kurs ravnoteže, pored spoljašnje, potrebno je da obezbeđuje i unutrašnju ravnotežu koja podrazumeva odsustvo:
• stagnacije,
• pada proizvodnje,
• masovne nezaposlenosti i
• inflacije.