Pojam i funkcija države

Država je političko-pravni oblik organizovanja globalnog društva kojim se uspostavlja legitimni poredak vlasti nad stanovništvom koje nastanjuje određenu teritoriju .
Ono što državu razlikuje od ostalih zajednica jeste obaveznost njenih članova. Ljudske zajednice mogu biti:
• Unutrašnje (svoj nastanak i opstanak vezuju za duhovno jedinstvo, primer takve zajednice je crkva)
• Spoljašnje (dežavna vlast i njena pravna organizacija)

Idealna država nikada nije postojala. To je moralni ideal kome teži svaka država. Pitanje nastanka države ne može se posmatrati kao pravno pitanje, već kao faktičko. Takva stvar se odigrava smo jednom, tj. to nije neka učestala pojava koja se odigrava svakodnevno. Takođe ne postoji ni jedan organ koji se bavi priznavanjem novonastalih država, već se ono odvija od strane već postojećih država. Tako, ukoliko državu ne prizna samo jedna dežava na svetu, takva država se smatra nepostojećom.
Država je jedina koja sme da upražnjava silu fizičke prinude. Takav monopol nad silom joj pripada na osnovu zadovoljenja interesa vladajuće klase. Pitanje samog nastanka države mučilo je teoretičare i istoričare od davnina. Dolazili su do različitih spoznaja. Ono oko čega su se slagali je da državnu zajednicu od preddržavne razlikuje baš taj monopol fizičke prinude.

UVOD 1
1.1 Ime države 2
1.2 Državna vlast 3
1.2.1 Podela država u zavisnosti od političkog poretka 3
1.2.2 Podela država u zavisnosti od oblika vladavine 4
1.2.3 Podela država u zavisnosti od oblika državne vlasti 5
1.3 Funkcije države 5
1.4 Bitni elementi države 6
1.5 Vrste ili grane državne vlasti 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10