Podela vlasti

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz prava.


Vlast je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije.

Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente- koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.

Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima, pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera. Principi koji čine esenciju polazišta, uglavnom su vođeni takvim.

Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu. Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o deobi nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti, o podeli rada, primenjenoj na državne organe. Tako se sprečava koncentracija vlasti,u jednoj ličnosti ili organu i njeno arbitrerno vršenje i postiže uzajamna kontrola i ravnoteža u sistemupodele vlasti.

U pogledu organizacionih i funkcionalnih veza i odnosa tri grane državne vlasti, u savremenim pravnim državama centralno pitanje je odnos zakonodavne i izršne vlasti. Ove dve vlasti su političkog karaktera i među njima, u okviru parlamentarnog sistema vlasti, postoji neposredna funkcionalna veza, relativno visok stepen međuzavisnosti, uzajamne kontrole i ravnoteže. Tu ravnotežu u savremenoj praksi opasno narušava sve snažnija uloga izvršne vlasti koja, kao emanacija parlamentarne većine, dominira nad parlamentarnom vlašću, često je svodeći na svoj izvršni, glasački mehanizam. Za razliku od odnosa ove dve grane vlasti, sudska vlast je u svom radu autonomna u odnosu na druge dve, u osnovi političke vlasti, i vezana je samo ustavom i zakonom. Posebno je značajna uloga ustavnih sudova kao čuvara ustavnosti i zakonitosti, a time i ustavnog načela podele vlasti.

Zakonodavna vlast

Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države. U liberlanim demokratijama imamo dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente. U dvodomne parlamente spadaju američki Kongres i britanski Vestminster.

Zakonodavna vlast podrazumeva da država stvara pravo usvajanjem niza zakona u skupštini - zakonodavnom pralamentu, kojima se stvaraju opšte pravne norme, kako o delatnostima državnih organa, tako i ponašanju subjekata u pravu.

Organi zakonodavne vlasti

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije, takođe, raspolaže nadležnostima koje su uobičajene u parlamentarnom sistemu. Neke od tih funkcija (odlučivanje o ratu i miru i o neposrednoj ratnoj opasnosti, ratifikovanje međunarodnih ugovora) posle donošenja saveznog Ustava i odgovarajućih zakona, preuzela je Savezna skupština. Ustavom Srbije, takođe, nije predviđena mogućnost delegiranja njenih zakonodavnih funkcija republičkoj vladi.

Prvi zakon o narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine . Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova narodne skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji.

Aktom ujedinjenja, 1. decembra 1918. i stvaranjem Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, prestala je zakonodavna funkcija svih narodnih predstavništava na teritoriji ujedinjene države. Srpska narodna skupština sastala se poslednji put 14. decembra 1918. godine. Na osnovu saopštenja Kraljevske vlade, izabrala je iz svojih redova 84 poslanika za Privremeno narodno predstavništvo Kraljevstva SHS. Srbiji su ostavljena još 24 poslanička mesta za oblasti koje su joj prisajedinjene 1913. godine. Donevši odluku da se poslanički izbori u tim oblastima hitno obave, Skupština je 21. decembra 1918. okončala rad prenevši zvanično svoje funkcije na Privremeno narodno predstavništvo. Narodni poslanici iz Srbije ostavili su dubok trag u radu Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije.

Istorijski koreni Narodne skupštine Srbije u periodu posle Drugog svetskog rata leže u odluci Drugog zasedanja AVNOJ-a, održanog 29. i 30. novembra 1943. u Jajcu, da se Jugoslavija izgradi na federativnoj osnovi, kao zajednica pet ravnopravnih naroda. Navedenom odlukom oni dobijaju svoje države i imaju pravo na samoopredeljenje uključujući i otcepljenje. Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije činili su i predstavnici Srbije čiji rad je odobren posebnom deklaracijom usvojenom na zasedanju Velike antifašističke narodnooslobodičake skupštine Srbije.