Podela energije prema obnovljivosti

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz zžs.

Sam naziv obnovljivi, kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

U proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u svetu najveće učešće ima energija iz biomase – devet odsto (otpad iz drvne industrije i poljoprivrede), dok je učešće iz malih hidroelektrana, sunca, vetra, geotermalna, okeana oko dva odsto. Najbrži rast u primeni imaju solarni kolektori čiji su kapaciteti u periodu od 2000. do 2004. godine rasli za 60 odsto godišnje, pokrivajući više od 400.000 krovova u Japanu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ne istom brzinom, ali ni mnogo sporije, rastu kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra sa 28 odsto godišnje, gde je predvodnik Nemačka. Najveća evropska tržišta vetrenjača u Evropskoj uniji u 2005. godini su Nemačka, Španija, Portugalija, Italija i Velika Britanija, a u poslednjih 10 godina se svake godine snaga instaliranih vetrenjača poveća za 30 odsto na području Evropske unije.

Srbija se ponaša kao da je jako bogata energetski jer ne iskorišćava ono što ima. Mi smo energetski zavisna zemlja i to više od 45 odsto! Takođe, Srbija svoju energetiku bazira na nisko kaloričnom uglju lignitu, pa je time i energetski neefikasna, plus veoma zagađuje životnu sredinu.

Planeta Zemlja dobija energiju iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova treća može uočiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utiče na površinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktično sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke, potiče od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve više i više koriste kao izvor energije, postoji zbog Sunčeve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. Sva ta energija potiče od Sunca, pa bi vajda bilo jednostavnije, da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike zbog mnogih prenosa energije iz jednog oblika u drugi.


1 Vrste obnovljivih izvora energije

Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:

Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja;
Kretanje planeta - gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.

Solarna energija u širem smislu, se na planeti zemlji manifestuje direktno, kao neposredan i najveći izvor energije na Zemlji. Ona stalno obnavlja energiju vodnih snaga, vetra, talasa, toplotnog gradijenta u okeanima i bioenergije kroz fotosintezu. Sunčeva energija je prisutna i indirektno, kroz više vidova energija:

1. Hidroenergija, pod kojom se obično podrazumeva samo energija vodotokova (tj. energija reka) pošto su energija glečera i energija morskih struja u ovom trenutku neisplative i tehnički zahtevne za korišćenje. Energija plime i oseke ne spada u ovaj oblik.
2. Eolska energija ili energija vetra potiče od kinetičke energije vazdušnih masa;
3. Energija talasa, obično se navodi zasebno, jer originalno potiče od energije vetra;
4. Toplotna energija hidrosfere, tj. toplota mora potiče od termalnog gradijenta u morima i okeanima;
5. Energija biosfere, energija nastala fotosintezom, tj. energija biomase, biogasa i uopšte biogoriva).

1.1 Solarna energija

Solarna energija je naziv za vrstu energije koja se dobija iz sunčeve. Ova energija se može koristiti za razne namene. Solarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije koji sa sobom ne donosi zagađenje povezano s fosilnim gorivima

Odavno se zna, da su polovi Zemlje mnogo hladniji od ekvatora. Razlog ovome je da se energija Sunčevog zračenja mnogo slabije absorbuje, ako dolazi na površinu pod malim ili tupim uglom, umesto pod pravim. Dok ekvator prima Sunčeve zrake pod otprilike pravim uglom tokom cele godine, polovi primaju iste pod uglovima manjim od 15 °. Ovu zakonitost treba imati u vidu pri korišćenju Sunčeve energije.

Što se tiče istorije korišćenja solarne energije, već su krajem 19. veka ljudi počeli da koriste toplu vodu dobijenu iz buradi obojenih u crno. Ideja, da se Sunčevo grejanje koristi u arhitekturi je istodobna sa samom naukom.