Konflikti

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Iako su saznanja o konfliktima skromna i nedovoljno istražena, konflikti predstavljaju jednu od najznačajnijih tema kojom se bave filozofi, pisci i naučnici.
Savremeno društvo samo po sebi kontraverzno sa veoma burnim istorijskim dogadjajima svakako kreira model života i rada koji uslovljava veoma čestu pojavu konflikata kako u samoj ličnosti (sam sa sobom), tako i u odnosima pojedinca prema grupi i široj društvenoj zajednici. Tako da su konflikti prisutni u raznim oblicima: konflikti nacija, ideologija i političkih grupacija, zatim konflikti rasa i religija, grupni konflikti, kakvi su porodični, sukobi na radu, interpersonalni i sl.

Suštinska karakteristika bilo kog oblika konflikta medju ljudima jeste sukob interesa ili vrednosti suprotnih strana.

Štern (Stern, 1970) : » Konflikt se može posmatrati kao oblik suprotstavljanja dveju oprečnih strana; on se zasniva na nesaglasnosti ciljeva, želja ili vrednosti suprotnih strana...u njemu jedna od strana kontroliše ciljeve ili objekte koje žele obe strane.«
Iz definicije proizilazi da se u osnovi konflikta nalaze frustracije čovekovih osnovnih potreba. Konflikt nastaje u situacijama kada je ugroženo zadovoljenje odredjenih potreba. Sama različitost stavova, vrednosti i potreba ljudi ne dovodi nužno do pojave konflikta.

Zavisno od toga ko su nosioci sukobljenih interesa i vrednosti, konflikte delimo na lične, društvene i grupne.
Po R. Bojanoviću (Beograd, 1998.): »Prema tome da li su izmedju ili unutar ovih entiteta, delimo ih dalje na:

1.Unutar lične (intrapersonalne) i medjulične (interpersonalne)
2.Unutargrupne i medjugrupne
3.Unutardruštvene i medjudruštvene

Dojčova podela konflikata po sadržaju najbolje ukazuje da se radi o konfliktima interesa i vrednosti, te da su konflikti ili u ličnosti ili u grupi ili medju grupama:

1.Konflikti se javljaju oko kontrole nad sredstvima koja služe zadovoljavanju: kada nema ravnopravnosti u podeli moći i sredstava
2.Sukobi koji nastaju zbog razlika u preferencijama i averzijama aktivnosti – prema aktivnostima koje preferira jedna strana, javljaju se averzije kod druge strane
3.Konflikti koji nastaju usled razlika u vrednostima – problem oko rukovodjenja osnovnim vrednostima
4.Sukobi čiji su izvori u različitim ocenama šta je ispravno ili neispravno – ocena značaja
5.Sukobi koji nastaju medju pojedincima ili grupama oko uspostavljanja odnosa – npr. raspodela položaja..«

DVA RAZLIČITA GLEDANJA NA KONFLIKT

Različite teorije polaze od različitih stanovišta vezanih za društvenu funkciju konflikta i njegovu konotaciju u smislu pozitivnog ili negativnog efekta na ponašanje pojedinca, grupe i društva u celini.

Najtingejl (Nightingale, 1974): »Sva gledišta o konfliktu uz nužna uprošćavanja, možemo svrstati u dve grupe. To su gledišta pluralista i gledište sa stanovišta medjuljudskih odnosa.«

(R. Bojanović, Beograd, 1998): »Pluralističko gledište o konfliktima proisteklo je iz filozofske doktrine pluralizma, čiji si predstavnici, filozofi i sociolozi, polazili od stava da društvo treba da bude organizovano na takav način da omogući ispoljavanje različitih interesa svojih članova. Ker i Foletova su medju prvima primenili političku teoriju pluralizma na izučavanje organizacionih konflikata. Foletova je zastupala stav da i organizacija treba da dozvoli ispoljavanje različitih interesa svojih članova na slobodan način i da članovi organizacije moraju preduzeti zajedničku odgovornost za funkcionisanje organizacije. Zato je, prema njenom gledištu, poželjno da se grupe unutar organizacije suprotstavljaju i da tamo ispoljavaju svoje interese i svoja gledišta o tome šta je dobro za organizaciju (navedeno, prema Najtingejlu).

Prema pluralističkom shvatanju, konflikt predstavlja neizbežan, čak i poželjan fenomen.

Suprotno, gledište sa stanovišta medjuljudskih odnosa prema kojem konflikt znači ometanje ili destrukciju normalnih i zdravih ljudskih odnosa, pa je stoga nepoželjan fenomen.«