Platon - Gozba ili o ljubavi

Platon je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica, kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac, pesnik i jedan od "sedmorice mudraca" - Salon. Po očevoj porodičnoj liniji, govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog, stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac.

Platon se rodio 428. godine stare ere, godinu dana pre Periklove smrti, a Sokrat je tada imao nešto vise od četrdeset godina. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić, da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika, ali da je, prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru, spalio svoje tragedije. Posle Sokratove smrti, kazu isti biografi, pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu, a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. Tvrdi se, takođe, da je putovao u severnu Afriku i Južnu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna, tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima, jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma, kojih sto autentičnih, što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju.

Dijalozi su prožeti sjajnim pesničkim slikama i poređenjima, koje često predstavljaju sredstvo Platonovog književnog stila, posebno u motivima koje ispunjavaju praznine u njegovom filozofskom sistemu te na mestima gde se istina ne može razumski dokazati (prikaz lebdenja još neovaploćene duše na granicama nebeskih prostranstava i posmatranje istine u Fedru, slika zagrobnog života u Gorgiji, Fedonu i Državniku, priča o stvaranju sveta u Timaju, priča o borbi iz pradavnih vremena između idealnog grčkog polisa i moćne Atlantide u Timaju i Kritiji, mit o Prometeju i Epimeteju u Protagori, te mit o cepanju pračoveka na muškarca i ženu u Gozbi).
______________
Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svome domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kasnije, u tragičkom nadmetanju, 416. godine o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najvece umetničko delo, u kome se udruživanjem dijalektike i mitskog uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Posle večere, učesnici — sve istorijske ličnosti — u veselom terevenčenju reše da svaki od njih izgovori pohvalu Erotu, bogu ljubavi, jer su, kao što je naglasio Fedar — ,,nekim drugim bogovima pesnici ispevali himne i pesme, a Erotu, tako starom i tako moćnom bogu, bas nijedan od tolikih pesnika što ih ima još nikad nije ispevao nikakve pohvalne pesme. Tako se Platonu pruzila prilika da iznese različita mišljenja o tome bogu, a u isti mah da otkrije svoju izvanrednu veštinu i umetničku snagu i da oblik i sadržaj svake besede udesi prema karakteru onoga lica koje besedi.