Planiranje turizma - Kragujevac

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Крагујевац, град у срцу Шумадије је највећи средишње Србије, регионални, привредни, здравствени, културни и образовни центар. Ове карактеристике и широк гравитациони утицај предности су за јачање његове туристичке понуде и стварање конкретног туристичког производа. Године за нама и друштвене околности биле су неповољне за развој туризма. Промена у културно-историјским погледима смањила је интересовање за главни туристички производ града, Шумарице, а друштвено-економске прилике и пад стандарда пребацили су тежиште интересовања локалне власти на друге гране привреде. Међутим, последњих година је појачана свест да је туризам високопродуктивна делатност, која је подстицај и допуна осталих привредних грана. Започете су конкретне акције и улагања, које већ показују резултате у стварању нове слике града.(Видосављевић Е. 2007).


Географски и регионални положај Крагујевца

Положај крагујевачке котлине је изразито повољан. Смештена је у централном делу Шумадије и средишњем делу Србије. Оивичена је огранцима Рудника, Гледићких планина и Црним врхом (Степановић Ж, 1966). Повољношћу се истичу и морфолошки услови, односно долине и заравњена развођа између појединих сливова у Крагујевачкој котлини. Ове карактеристике су омогућиле изградњу саобраћајница које котлину чине проходном и комуникативном.
У најнижем делу поменуте котлине смештен је град Крагујевац. Град се развио на највише потонулом делу, на лепеничком раседу. У географском кординантном систему заузима 44°22´с.г.ш. и 20°56´и.г.д. Налази се на 181m надморске висине, док је најнижа тачка у котлини у којој је смештен, на висини од 130m и налази се у речном кориту Лепенице на профилу између Крагујевачке и Бадњевачке котлине (Степановић Ж. 1977). Јужни обод котлине је виши од његовог северног дела, док су источни и западни ободи уједначене висине. Првобитни и претежни део града најпре се развио на левој обали Лепенице, где је дно крагујевачке котлине шире, а земљиште блаже нагнуто. Овакав положај је повољан јер омогућава ширење града правцем пружања реке Лепенице...